Како би се претвориле у дигиталну форму, публикације су скениране и обрађене кроз оптичко препознавање знакова, па је претраживање олакшано. У овом процесу дигитализације публикација строго се водило рачуна о ауторским правима, а све су јавно доступне на званичном сајту библиотеке.
Најстарија публикација из завичајног фонда библиотеке датира из 1863. године, а укупно је доступно 30. У припреми је још додатних десет које ће ускоро бити доступне корисницима. Сајт Општинске библиотеке Ковачице све је посећенији, па се месечно бележи око 15.000 посета, а годишње готово 180.000. Општинска библиотека Ковачице има преко 2.500 корисника, што је изнад републичког просека.
Поред дигитализације, у оквиру рада Општинске библиотеке Ковачица, доступне су и четири електронске читаонице – у Ковачици, Падини, Дебељачи и Црепаји. Посетиоци и корисници могу да користе укупно девет рачунара са приступом интернету и могу да претражују интернет, раде на својим документима, скенирају или штампају.
Лане је објављено и издање „Дигитална Ковачица” на ДВД-у, у коме се историја овог места нашла на једном месту, а приредио ју је историчар Мирослав Млинарчек, запослен у библиотеци.
Директор ове установе Слободан Стевановски каже да библиотека не ради само оно што се може видети на први поглед споља, на издавању књига и разним манифестацијама, него и значајну делатност која се на први поглед не види.
- Од 2003. године ми смо започели процеш дигитализације културне баштине, историјских оригиналних извора везаних за историју целе општине Ковачица – наглашава Стевановски.
У овом дигиталном издању су обрађени подаци из прошлости Ковачице, од 1458. године, када се први пут помиње ово место, па до новије историје о насељавању Словака у Ковачицу до Другог светског рата.
- Обрађени материјал је подељен на две целине, на књиге о истроијату Ковачице и слике, при чему су слике представљене као тематски и породични албуми у којима су старе фотографије словачке народне ношње, разне породичне и друге фотографије из прошлости, од којих је свакако вредна она о откривању споменику Светозару Милетићу из 20-их година прошлог века, затим фотографије Добровољног ватрогасног друштва из 1896. и 1902. године. У посебном албуму се види како се развијала и еволуирала словачка народна ношња на овим просторима, а данас већ јако ретко можемо видети да жене носе такву ношњу, углавном наше најстарије баке их облаче, могу се видети на свадбама или код чланова фолклорних ансамбала – објашњава Млинарчек.
Књиге на четири језика
Општинска библиотека Ковачица у својим фондовима има више од 83.000 књига, од којих се око 31 000 наслова налази се у Централној библиотеци у Ковачици, где је пођеднак број на словачком и српском језику. Преосталих 52.000 књига налази се у огранцима у Дебељачи, Падини и Црепаји. У овим огранцима су књиге на сва четири језика који су у употреби у ковачичкој општини, на српском, словачком, мађарском и румунском.
Свакако је раритет који се налази и на издању „Дигитална Ковачица”, сачувана документација ковачичког добошара Самуела Јонаша, који је сачувао све наредбе овдашњих власти од 1934. до 1943. године, а оваква сведочења су јединствена за проучавање историје Ковачице, па и шире. Добошар Самуел Јонаш био је толико педантан да је све наредбе које је добовао са познатим позивом „Чујте и почујте” и сачувао. Пројекат „Дигитална Ковачица” рађен је у сарадњи библиотеке са Музејом „Михајло Пупин” из Идвора.
Општинска библиотека Ковачице труди се да дечјим креативним радионицама, промоцијама књига и другим садржајима да поред библиотечког буде и информатички центар.
М. Митровић
Пројекат „Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
