Па, ако узмемо у обзир да имају чувене базене, спортско језеро, чипсару „Марбо”, МГ „Маглић”, спортску халу, теретану на отвореном, канализацију, асфалтиране улице, две еко чесме, чак и кружни ток у самом центру села, онда нас и нису много слагали. Али, знате ли шта ипак немају? Кућа на продају!
- Увек се тражи кућа више у Маглићу – каже председник Савета Месне заједнице Душан Ерак, додајући како им је стога број становника углавном исти као и пре десетак година, што значи да имају око 2.600 мештана на спавању. – Од короне је тако, ретко је наћи празну кућу, махом нам долазе људи из Новог Сада. Сад је једна кућа око 50.000 евра, а за њу је потребна мала адаптација, док су плацеви око 20.000 евра. До пре шест-седам година цена је била и више него дупло мања. Рецимо, један човек је ставио оглас на интернету да продаје кућу и продао ју је за непуних 20 минута како је објављен оглас!
Нема ко није живео у Маглићу
За Маглић кажу да је имао четири фазе развоја, односно насељавања и расељавања: средњовековну, немачку (од краја 18. до средине 20. века), грчку (која је трајала свега четири године, од 1945. до 1949) и југословенску.
Буљкес, како се Маглић првобитно звао, пратио је тренд раста становништва, па је тако у једном тренутку, за време Грка, било скоро 5.000 житеља.
И да знате, потпуно разумемо све те који су се заљубили у Маглић и који очајнички траже своје парче раја у овом селу, те каче огласе по таблама да купују некретнину, па ако им се посрећи...
- Залажемо се да направимо 30 плацева у једном делу села, сад видећемо да ли на улазу где је тренутно фарма која се више неће користити, или иза спортског језера. Идеја је да се уради комплетна инфраструктура па да можемо да понудимо 30 плацева на продају – појашњава Ерак и улива наду да ће под маглићким небом ипак бити места за све.
Да немају развијену привреду која запошљава највише мештане, па и људе са стране, овако светла слика о Маглићу не би обилазила свет. Млади су вољни да се задрже у свом селу, а Општина Бачки Петровац вољна је да у њега улаже.
Љубица Тадић: „Ништа не бих мењала, добро је овако!”
„Је л’ постоји тај који има све што му је потребно”, одговара мештанка Стојанка Јеличић на наше питање да ли становници Маглића заиста имају све што им треба. Али, шалу на страну, како нас је потом уверила наша саговорница, у Маглићу имају све као да су део града!
- Ово је баш лепо место, сређено село, сви су се доселили од негде, мало ко је од старијих генерација овде рођен. Имамо доста тих, што би се рекло, институција које су потребне за живот у једном селу, вртић, школа, спортска хала, језеро, базене... Оправдано пише да Маглић има све, мада, једино нам фали банка, али добро, ставили су нам банкомат – вели Јеличић, која се са породицом доселила у Маглић из Босне и то кад је имала три године.
Од тада се ово село доста променило – у међувремену су добили асфалт, водовод, канализацију...
- Мени ништа не недостаје из периода кад сам била дете – каже нам Љубица Тадић, која је рођена у Маглићу. – Ништа не бих мењала, добро ми је овако!
- Рецимо, тренутно имамо проблем са вртићем, јер последњих неколико година немамо довољно места за сву децу. Сада је 28 деце у предшколском, а у школи имамо око 200 ђака. Ове године је договорено са локалном самоуправом да се издвоји око 20 милиона динара за доградњу и адаптацију вртића на спрат, где ће бити два нова одељења и четири нова радника, и с тим се креће следеће године, а чекамо и средства за целокупну адаптацију школе – истиче наш саговорник.
Како су прошле године реконструисали Пензионерски дом, у плану је да се наредне године он у потпуности опреми, те да један простор буде прилагођен деци и младима. На језеру су риболовци добили свој објекат, а ускоро би требало да се крене и у изградњу бунгалова, новог дечјег игралишта и трим стазе. Евангелистичка црква, велелпни објекат у самом центру Маглића, тренутно се реконструише, споља је добио нови сјај, а сређиваће се и изнутра, па ће се накнадно одлучити да ли ће постати Културни центар.
Комплекс базена ће бити употпуњен дечјим базеном, а план је да имају и један затворени, а и бициклистичку стазу која ће водити од Бачког Петровца. Иако су замало остали без поштара, проблем је решен, а простор Поште је реновиран. Пречистач је изграђен, имају и две еко-чесме, а ускоро ће на бунарима бити постављен хлороген како би им вода у домовима била још квалитетнија.
Текст и фото: Леа Радловачки
