Тек 1923. је опет дошло до размене територија и притисцима тадашњег политичара Јаше Томића, Модош је замењен за Жомбољу и тако се поново нашао унутар границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Годину дана касније, у знак захвалности ослободиоцу и радикалном вођи из Вршца, то село добија нов назив - Јаша Томић. Кад се све године и збивања од тад до сад саберу и одузму, то место и даље носи исти назив и налази се на самој граници са Румунијом, тик уз Тамиш због ког је, стицајем несретних околности 2005. године када су биле велике поплаве, данас поприлично и познато.
- Људи одавде масовно одлазе, углавном у Немачку или Швајцарску - причају нам мештани. - Некада је било 130 ђака у два разреда у једној смени, а сада их је толико заједно са запосленима у целој основној школи. Према последњем попису води се да овде има око 2.500 људи, али их је на спавању око 1.500 и то је супер ако их и толико има.
Међутим, они који су решили да остану у том наизглед поприлично великом селу, баве се пољопривредом и сточарством, раде по приватним задругама или по цео дан седе по кладионицама или испред продавница и пију пиво.
- Има и оних који треба да раде, а не раде, него седе испред кафане и пију - жале нам се пролазници које смо затекли у Јаши, па кажу и да, кад су тражили неколико радника на јавним радовима, једва су успели да их нађу. - Има доста оних који неће да раде, кажу да их је срамота, а живе од социјалне помоћи и иду приватно да раде на бале, сено, кукуруз. Алкохол и кладионица су им највећи мотиви.
Раније су се мештани бавили и јагодама, али су морали да иду за Зрењанин да их продају, што им нимало није било исплативо. Јашинци, како сами себе зову, кажу да је у селу све много скупље него у граду, а ипак много јефтиније него у Румунији, одакле највише људи долази у набавку. Међутим, мештани се и те како могу похвалити својом новом пијацом на којој су пијачни дани средом и суботом.
- Тренутно су нам канали и канализација највећи проблеми. Канали треба да се чисте, а канализација се, тамо где је има, излива, али нико неће да дође да то среди - говоре у глас пролазници. - Имамо сјајну спортску халу која има одличне капацитете, али треба да се среди. Људи из Јаше су правили ту дворану 1989. и 1990. године. Тада је био највећи самодопринос, чак седам одсто! Обећали су нам да ћемо још у априлу добити нов под и плафон, али нико ништа не ради по том питању.
Ипак, то их неће спречити да почетком августа буду домаћини 55. Летњих спортских игара које организује Општина Сечањ. Како нам је речено, биће одржано надметање у 19 дисциплина, десет мушких и девет женских - у фудбалу, кошарци, рукомету, атлетици, навлачењу канапа,...
- Знате, као и у многим селима, кад има дешавања, онда је лепо, а кад их нема, онда је монотоно - прича нам локални попа Миладин Јовић, ког смо затекли како коси порту православне цркве Летњег Светог Николе, а која је уређена за сваку похвалу. - Шта ћу, убијам досаду тако што сређујем овде. Сад ако буде два венчања годишње, а раније их је било и седам. Крштења је некад било и до 40, а последњих година их је једва 15, некад ниједно.
Јаша Томић има и католичку цркву која је свакако један од симбола села, али која, нажалост пропада. Иако је то једна од три такве цркве у Европи, константно пропада јер нико не жели да финансира њену обнову.
Библиотека испуњена љубављу
Мала библиотека, смештена у згради позоришта, броји око 7.000 књига, али је у току ревизија, те ће се тек касније тачно знати коликим се фондом поноси. На својим полицама, пажљиво разврстане стоје књиге францске, италијанске, шпанске, енглеске, руске књижевности, књиге за децу, стручна литература, као и романи који су најчитанији.
- Иако не морам да будем овде сваки дан, толико сам се заљубио у овај посао, да сам стално ту - каже нам насмејани библиотекар Бојан Петров, који је запослен као теже запошљива категорија, те годишње има право само на четири месеца рада. - Од прошле године сам овде и уклопио сам се. Најзаинтересованији сам. Трудим се да радим овај посао што боље могу!
Зграда позоришта у Јаши Томићу грађена је од 1952. до 1955. године, и седиште је чувеног Аматерског позоришта „Ђорђе Дамјанов Ђекша” које је организатор позоришног фестивала „Фетра”. Трупа броји око 40 чланова, али се све ређе састају јер су међу њима махом мештани који раде у три смене, те ће на овогодишњем фестивалу, који ће се одржати крајем септембра, представе играти само гостујуће екипе.
- Од 2005. смо реновирали салу и од тада је у њу уложено преко 30 милиона динара само да би опстала, а и сада нас чека реновирање, у августу и септембру, јер нам прокишњава кров - објашњава председник КУД „Др Борислав Јанкулов” и „вођа” аматерског позоришта Стеван Попара. - Кад имамо пара, онда доводимо професионалне редитеље који раде са нама, а кад немамо, онда сам ја и редитељ, некад и глумац. Тад морамо све сами.
Леа Радловачки
Пројекат „Села Војводине - како се живи и како их оживети” реализује ДВП Дигитал уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.
