Светско првенство у Мокрину је прилика архаичном сеоском вашару, какви су се мало где одржали, јер нема много места где се у 300 квадрата могу пронаћи лицидерска срца, кретош, свилене бомбоне, рингишпил, коњи и "аутомобили на сударање". То је мали дечији рај...
- Мамааа, ја би оне бомбоне.
- Добро, али немој да их се наједаш пре ручка - упозорава брижна мајка свог потомка како не би омануо на Ускршњем ручку.
То је прилика и за сусрет многих који се годинама нису видели, а који су се мокринске воде напили. Пољупци, загрљаји, питања за јуначко здравље, уз носталгичне констатације како су деца која баш на мокринског претка личе, "здраво порасла" и како време брже од кошаве хуји. После шпартања главним сокаком свет се скупља код главне бине, јер светска смотра, како њен финални део ускоро почиње. Додуше, припеме за Светско првенство, као и за свако велико такмичење почиње много пре њега. У случају Мокринчана то значи да су још лане кренули да обилазе војвођанске салаше, али и властите кокошињце, те провели сате и сате куцкајући у предње зубе љуску на стотине јаја. Само искусни банатски шмекери и слухисти умеју међу хиљадама кокошијих производа да одаберу онај прави, зрео да се на светској смотри појави.
Како је то обичај такмичење отварају јуниори. После напетог надметања прожето великом срећом и тужним дечијим окицама највећи пехар понео је победница: деветогодишња Мокринчанка Драгана Божин. Симпатично дете крупних окица прилично се тешко носила са првим налетима славе.
- Нисам ја сама бирала јаја. Помагао ми је кум Стева. Он га је одабрао - једва чујно је изговорила Драгана пред гомилом новинарских микрофона и камера.
После јуниора, кренуше и сениори. Како се финале приближавало тако је у игри остајала мање-више позната екипа која има дуг стаж наступа на централној бини великог мокринског трга. Након полуфиналних дуела било је јасно да прошлогодишњи победник, млађани Иван Дилбер, неће одбранити лањску титулу, с обзиром да је тврђе јаје од њега имао стари ас Живица Блажић. Блажићев ривал у финалу био је Душан, из фамилије Проданових, вичних налажењу најтврђих ускршњих јаја. У финалном дуелу млађег и старијег након неколико секунди куцкања јаја које су изгледале као вечност, победу је однео млађи Душан Проданов. Он је сада поносни власник светске титуле из земаљског царства најтврђих јаја, а Живице је остала утеха да је са бодовима који је добио за друго место избио на чело вечне листе најбољих такмичара на кугли земљској у захтевној и престижној дисциплини код одабира најтврђих јаја.
- Радо, срећо моја - није могао да сакрије одушевљење Душанов отац Бачика, зачетник шампионске лозе Проданових, док је пресрећан подизао у ваздух далеко вишег сина, све док није морао да га спусти да победник примио шампионски пехар.
Светска круна је, дакле, остала у Мокрину па ће се наредних годину дана, очекује се, планета окретати по уобичајеном ритму, без већих турбуленција.
Киша је пала на северу Баната, кукурузи ничу, а Мокрин опет има светског првака у туцању фарбаним јајима.
Међу бројним гостима Мокринчана био је и чувени, непревазиђени веслач Југосалвије, освајач олимпијских медаља, Милорад Станулов. Некадашњи шампион и веслач века у некадашњој Југославији у принципу и није био прави гост, јер је и он Мокринчанин по мајчиној линији, како је званично објаснио официјални спикер. Мокринска лоза, неписано је правило, рађа дрчне и успешне.
Душан Кнежић
