Тако је у Фејсбук групи „Историја Бечкерека - Петровграда - Зрењанина” један од најактивнијих чланова Иван Панчић (75), а уједно и архивски најбогатијих, будући да од основне школе фотографише свој град и тако подсећа своје суграђане како се некад живело и како су улице и грађевине некад изгледале, настајале, али и нестајале.
- Моја највећа љубав су Зрењанин и Бегеј - признаје нам Иван Панчић, који се најрадије сећа свог града пре него што се почело са изградњом чувеног водоторња у самом центру, дакле од пре шездесетак година. - Многа културно-историјска наслеђа су уништена, али срећом, ја сам их сликао на време. Не можемо ми против напретка, али имали су места где да зидају нове зграде, нису морали да руше оне које су већ постојале.
Своје фотографске почетке везује за основну школу и фото-секцију када су му, једином од свих ђака, успели развијање филма и фотографија, и то петстогодишњег дрвета у порти граднуличке цркве за који се вечито препирало да ли је у питању брест или храст. На крају је испало да је у питању брест, али је фотографија убрзо објављена у локалним новинама, што је нашем саговорнику био знак да „можда има талента” за ту уметност. Већ са 14 година направио је прву праву уметничку фотографију и то пецароша на Бегеју који је, како је Панчић савршено „натемпирао”, черенцем упецао сунце у одразу воде. Разуме се, за то своје дело добио је многе награде.
- За добру фотографију је потребан добар апарат, добро око да запазиш и изабереш светло, али ни тад не значи да ће фотографија бити добра, треба да имаш и среће да у правом тренутку будеш на правом месту - одаје нам тајну искусни Иван Панчић, који је скоро пола века радио као фоторепортет у листу „Зрењанин”, а сада и као пензионер фотографише спортске догађаје за портал ilovezrenjanin.com. - Многи се баве фотографијом због пара, а ја из љубави.
Најуспешнија и највише пута украдена фотографија
Једна од најуспешнијих фотографија Ивана Панчића јесте приказ Зрењанина сачињеног од свих боја које постоје, а које су скоро па магично испреплетане и уклопљене. Тај рад су му објављивали више од 250 пута без његовог знања и одобрења, а неки су се чак дрзнули да се с њом пријаве на конкурсе и, што је најгоре, освајали би награде. Међутим, будући да наш саговорник планира да објави монографију Зрењанина, уколико успе да обезбеди новац за тај подухват, ова фотографија ће се свакако наћи међу осталим приказима града, те се Панчић нада да ће се коначно дознати ко је њен прави аутор.
Међутим, осим фотографисања, наш саговорник је и велики колекционар старих фотографија, такозваних картонки, и најстарија коју има је из 1863. године. Имао би и личну архиву далеко већу да му се није десио пех, један од многих који су му обележили живот управо због бављења фотографијом, али упркос томе, сваке слике, сваког дела, сваког „детета” се сећа и ниједно не издваја као најдраже.
Л. Радловачки
Фото: портрет Ивана Панчића - С. Шушњевић
