Изложба „Ана Франк – историја за садашњост“ у Бечеју

БЕЧЕЈ: Захваљујући сарадњи Куће Ане Франк из Амстердама и београдске Едукативне дебатне мреже „Отворена комуникација” с бечејском Економско-трговинском школом, у Градском музеју је постављена изложба „Ана Франк – историја за садашњост“.
S izložbe „Ana Frank – istorija za sadašnjost“ 	Foto: Dnevnik.rs
Фото: С изложбе „Ана Франк – историја за садашњост“ Фото: Дневник.рс

Реч је о регионалном пројекту „Хисторија, историја, повјест – лекције за садашњост“, који је представљен на преко триста локација у свету. У Србији је изложба прво постављена у Београду, априла прошле године, затим у Ковачици, Шапцу, Ваљеву, Врбасу и Пивницама.

„Није било више гостовања јер нема смисла изложбу постављати у време школских распуста, када ученици не могу да је посете. А она је намењена, између осталих, младима, поготово што је посетиоцима приближавају обучени вршњачки водичи, у овом случају ученици Економско-трговинске школе. Други разлог је што је изложба у неким срединама, због велике заинтересованости, пробила термине и трајала је дуже него што је планирано“, појаснила нам је у име „Отворене комуникације” координатор пројекта у Србији Ана Костадиновић.

Предвиђено је да у Бечеју изложба остаје до 11. октобра. Приликом свечаног отварања у име тима вршњачких водича кроз изложбу, обратили су се Милан Арсић и Јована Тараило, а читав пројекат приближили, управо, Ана Костадиновић и кустос историчар Градског музеја Бечеја Немања Карапанyић, који се захвалио професоркама Мирјани Крнић Ракочевић и Марији Маши Хајдић, које су координаторке пројекта на локалном новоу.

Изложба је представљена кроз 32 паноа на којима доноси причу о судбини Ане Франк, јеврејске девојчице која је живот изгубила у логору током Другог светског рата. На изложби се виде ретке фотографије забележене током Аниног живота и исечци из њеног дневника који је писала током две године скривања у Амстердаму. Оригиналној поставци придружено је и седам паноа из локалне историје Јевреја, креираних у оквиру пројекта по оригиналној методологији коју је патентирала Кућа Ане Франк, а домаћин изложбе, Градски музеј Бечеј је из свог депоа изложио остатке 1962. године срушене бечејске Синагоге. Водичи су обучени да изложбу презентују на српском и мађарском језику.

„Млади ће се кроз овај део изложбе упознати с догађајима и личностима о којима не могу сазнати из школских уyбеника. Водичи су кроз вршњачку едукацију имали прилику да виде да историја није „црно-бела“. Јер, објашњавамо комплексност улоге свих, оних који су били на страни жртава, оних који су били на страни окупатора и оних који су били пасивни посматрачи, чиме младе подстичемо на самостално мишљење о свему томе, како би дошли до своје критичке анализе, али и емпатије према ономе што говоримо“, додала нам је Ана Костадиновић.

Свечано отварање изложбе „Ана Франк-историја за садашњост“ у Бечеју оплеменили су сопран Наташа Катић Радосављевић извођењем јеврејских песама у пратњи професора клавира Јожефа Ритера, али и ученици посластичарске струке Економско-трговинске школе с специјалитетима ашкенске кухиње.
 

В. Јанков    

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести