Та тема је ретко обрађивана на простору Срема, а организатори су се потрудили да кроз њу прикажу живот и положај обичног човека, цивила, у уводу у ратно време.
Изложба је комплексна и прати догађаје од првих притисака на Краљевину Југославију, средином 1938. године.
Извршена је реконструкција комплетне политичке сцене града уочи рата, са свим актерима, сада већ историјским личностима, а затим је сачињена и потпуна реконструкција догађаја везаних за крај марта и десетодневног Априлског рата.
“Оно што ће, вероватно, бити најзанимљивије посетиоцима биће војници Краљевине Југославије, али и наоружање окупаторских земаља. Успели смо да обрадимо тему формирања градских власти Независне државе Хрватске на територији Срема, са акцентом на Митровицу, у период трајања од око прва два месеца, до лета 1941. године. Следеће године ћемо урадити и тематске изложбе формирања партизанских одреда у граду, као и чиновничког апарата’‘, рекао је за Танјуг кустос Музеја Срема Ненад Радмановић.
Он је додао да се очекују и теме попут прогона Срба, Јевреја и Рома Сремске Митровице и да ће управо то бити на годишњицу страшног страдања народа у граду, на Спомен гробљу и акције Виктора Томића.
У организацији изложбе Музеј је имао велику подршку грађана Сремске Митровице, као и локалне самоуправе.
Велики део приказаног дошао је баш из домова Митровчана који су уступили своје старине, на реверс Музеју, како би комплетирали изложбу.
Међу изложеном, налази се, поред поменутих војничких обележја, оружја и униформи, велики број предмета који су употребљавани у свакодневном животу, као што су писаће машине, фотоапарати, значке и фотографије.
“Драго ми је да се после осам деценија у нашем граду, готово по први пут, говори о јунацима Априлског рата и да смо се ми Митровчани сетили људи који су нас бранили на барикадама на Сави, Румској малти и остатку града. Узели смо себи у обавезу да не допустимо да било ко ко је жртвовао себе за слободу овог града, никада не избледи у нашим сећањима. Ово је наша дужност’‘, рекао је иницијатор изложбе, новинар из Сремске Митровице Стево Лапчевић.
Почетком 1941. године трупе Вермахта су дошле до Сремске Митровице где су остаци краљевске војске бранили, додаје новинар, унапред изгубљено.
Борбе у Митровици почеле су 10. и већ 13. априла су биле завршене.
Водиле су се на неколико локација. Немачке војне јединице долазиле су из правца Петроварадина, Ердевика и Шида, и спајале се са јединицама које су касније формирале усташку јединицу која је долазила из Илока.
“Њихов задатак је био да из тог правца уђу у град, пролазећи кроз немачки део, где су дочекани као ослободиоци. Војска Краљевине Југославије је од елемената треће коњичке дивизије и седме Потиске дивизије, која се повлачила преко Ердевика, направила нешто што се називало комбиновани митровачки одред, који је био појачан припадницима Жандармерије и добровољцима’‘, казао је Лапчевић.
Људи су, како подсећа, штитили понтонски мост, како би се један део цивилног становништва из града повукао преко реке Саве у Мачву, како би избегли заробљавање.
‘‘Борбе су кратко трајале, али су биле тешке. Командант града, мајор Војислав Мирковић, предао је власт проусташким елементима, повукао се, а онда смо имали то да су људи с једне стране гинули бранећи град, против војске која је била далеко квалитетније опремљена, а с друге стране у граду више није имало шта да се брани”, испричао је Лапчевић.
Сама изложба се састоји из два дела.
Први се односи на Други светски рат, а други је обухватио предмете из народа.
Међу њима је и писаћа машина Лазара Рашовића, који је био председник митровачке општине између два рата, прогањан од стране усташког режима у граду.
Ту се налази и орден Светог Саве, који је носио угледни Митровчанин, Јован Удицки, учитељ и просветни инспектор.
