Овог пута изложбу на којој је Драгољевић приказао двадесетак остварења, отворио је у име Галерије овдашњи реномирани сликар Брацо Азарић.
Драгољевић се уз земљорадњу сликарством бави већ двадесетак година, самосталним изложбама већ се представљао у родном месту, Кикинди, Српској Црњи и Новом Милошеву, на више колективних изложби у Зрењанину, Новом Кнежевцу, Бечеју, Новом Саду, Српској Црњи и другим местима, а учесник је и више ликовних колонија.
Драгољевић напомиње да уз паорлук, који је тежачки посао, у тренуцима предаха и инспирације ужива док слика. Ликовни критичар Сава Степанов из Новог Сада запазио је Драгољевићев раскошни таленат, а још више поклоничку страст према сликарству и стваралачко пожртвовање до граница егзистенцијалне издржљивости, које резултира одиста богатим и изузетно занимљивим остварењима.
„Ово сликарство је саздано од чудесног преплета наивистичког и академског концепта. Попут бројних сликара наиве Драгољевић је потпуно посвећен руралном свакодневљу, призорима са равнице и другим мотивима, а опет попут школованих сликара он настоји да све своје теме и мотиве искаже аутентичним ликовним елементима: линијом и цртежом, гестом, бојом и колоритом, формом, сугестивним композиционим решењима“, указује Степанов.
Вођен снажном сликарском интуицијом Драгољевић настоји да у својој слици учини видљивим садржај, сплет ликовних елемената и емоционални и поетски набој, па према мишљењу Степанова, управо због тога његове слике узбуђују посматрача.
М. Митровић
