Председник тог удружења Вилмош Кочмарош из Мола, у свом стаду има око стотину оваца расе „ил де франс”, али у стадима овчара ађанске општине најпопуларнија је раса „винтерберг”, мада је заступљена и аутохтона раса „чоканска цигаја”.
Кочмарош каже да је повећана заинтересованост за бављење овчарством ради производње меса, јер јагњетина има купце на домаћем и иностраном тржишту, а производња млека се запоставља, јер изискује више обавеза и нема организованог откупа.
- Предност расе оваца коју држим је у томе што много боље искоришћавају пашњак, нису тако подложне болестима и једино са папцима имамо нешто мало проблема, али са радом постижемо да унапређујемо стадо. Тешко је када је кишна година, онда имамо јако много проблема са папцима, јер долази до упале зглобова и труљења папака па треба о томе стално водити бригу. Баш ова година је добрим делом била таква – објашњава Кочмарош.
Кочмарош се овчартсвом бави већ четврт века, тако што је постепено повећавао стадо са десетак грла, па се присећа да када је достигао број од тридесетак, због тешких прилика 90-тих година морао је продати стадо, а после је обновљено.
- Даље проширење стада зависи од ћерке. Она сада завршава ветеринарски факултет, недостаје јој још неколико испита да положи и ако буде имала афинитета за овчарство наставићемо са подизањем квалитета стада и узгојем приплодних грла. Моментално вреди улагати у овчарство, поготово уз субвенције од 7.000 динара годишње по уматиченом грлу, такође и повраћај уложеног за квалитетне приплодне овнове, па ако буде потражње приплодне стоке, вреди радити – сматра Кочмарош.
Пољопривредних газдинстава који се баве овчарством нема много, јер према речима Кочмароша, они који су некада држали на мало по неколико грла су одустали, опстала је неколицина овчара са стадима од 30 до 50 грла, а највише је оних који држе по стотину и више оваца. У Молу се сада око 50 домаћинстава бави овчартсвом. Проблем је што насеље Мол нема пашњаке, па се већином користе за испашу површине у чоканској општини, око Падеја.
За сезону по грлу се плаћа пашарина од 200 динара, што није много поготово што може да се плати у две рате, а свако располаже са својим парчетом пашњака. Тешко је наћи доброг чобана, а Кочмарош вели да имају среће јер су нашли искусног из Бачког Петровог Села, који одлично обавља посоа, води бригу о око 600 грла петорице овчара из Мола, има фиксну плату од 35.000 динара месечно и сваки други дан му се носи храна, а за предах га власници одмењују повремено на по два дана, једном или два пута месечно.
- Потешкоћу представља што свака општина коришћење пашњака регулише својом одлуком, па домаћи овчари на том подурчју гледају свој интерес право пречег коришћења, те због тога долазе невоље када ми Бачвани дођемо на њихов терен. Испаша утиче на рентабилност бављења овчарством јер, рецимо исхрана код куће у обору много је скупља, поготово у сушним годинама каква је била лане, па није било довољно дателине, сена и силаже.
Мени је конкретно већ у фебруару понестајало кукуруза, а једино што нам је испомогло што смо пролетос добро продали јагњад за извоз за Израел. Цена је у почетку била јако добра, али било је обећано 2.000 подстицаја за јагњад за клање, међутим, за то нисмо назад добили документацију, па не можемо да остваримо ту субвенцију – указује Кочмарош, напомињући да је од маја откуп јагњади по неповољнијој цени, а и стало се са откупом.
М. Митровић
Пројекат „Ада данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
