Зграда у којој се својевремено налазио и један познати угоститељски објекат, налази се у улици Краља Александра Првог Карађорђевића 40, и изграђена је у првој половини 19. века, у стилу класицизма. Балкон од ливеног гвожђа, који још увек опстаје на згради, изграђен је нешто касније, односно у осамдесетим годинама истог века.
У Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин наводе да није познато ко је и када тачно подигао кућу. У једном периоду, током 19. века, њени власници били су Кузман и Емилија Мунчић, у то време позната трговачка великобечкеречка породица и велики добротвори.
„Током изградње зграде Војвођанске банке, у потпуности је измењено окружење куће Мунчић, и то рушењем грађевина са њене леве стране и изградњом зграде ГИК „Банат”. Обављена је реконструкција некадашњег Вилсоновог трга, подизањем платоа због подземне саобраћајнице која није реализована до краја”, кажу у Заводу.
Данас се зграда налази у веома лошем стању и статички је угрожена. Део објекта, односно крајњи део дворишног крила према згради бившег ГИК „Банат”, урушио се у јануару 2013. године.
„Реконструкција грађевине подразумева израду пројекта који би решио проблем денивелације терена и слепог забата. У случају ове зграде, урадила би се само делимична реконструкција која подразумева чување и рестаурацију уличне фасаде”, објашњавају стручњаци Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
Занимљиво је да се ова кућа не налази међу објектима који су уврштени на списак споменика културе у оквиру Просторне културно – историјске целине „Старо језгро Зрењанина“ од великог значаја за Републику Србију. Како сазнајемо, иако због архитектонске и културне вредности заслужује да се нађе под заштитом државе, та заштита је скинута у договору са урбанистима, како би амбијент на Тргу др Зорана Ђинђића могао да се урбанистички доведе у ред. Урбанистичко уређивање још се није догодило, а зграда неумитно пропада.
Ж. Балабан
