Месна заједница је лане располагала са око шест милиона динара, од чега је приход од самодоприноса око 1,5 милион, а реализоване су инвестиције вредне скоро 20 милиона динара, захваљујући подршци кањишке општине, покрајинских и државних институција.
У Орому су лане успели да асфалтирају око 900 метара у улицама, 1.200 метара пута је ојачано хабајућим слојем асфалта, а туцаником је насуто 1.800 метара атарских путева, од којих је најзначајнија деоница која представља пречицу између Долина и Орома. Изграђено је и пола колометра нових тротоара и поправљене су постојеће стазе, урађени су и послови друге фазе на капели у гробљу и све друго што је планирано.
- Имамо самодопринос уведен до 2024. године, а остала средства су прибављана од Општине Кањижа, на разним конкурсима из покрајинских извора, а ЈП „Путеви Србије” су урадили посао вредан 16 милиона динара. Успешно смо учествовали у ИПА програму прекограничне сарадње са партнерима из Мађарске у пројекту „Путеви млинова”, у оквиру којег смо остварили удео око 100.000 евра па смо побољшали инфраструктуру у комплексу спортско- рекреационог комплекса ветрењаче - сумира учинак председник МЗ Роберт Леко.
У овој години наставиће се улагања у комуналну инфраструктуру. Пошто су све улице у Орому асфалтиране, наставиће се у Новом Селу где је предвиђена изградња километра асфалтног пута у улицама Јокаи Мора и Мориц Жигмонда, у Орому ће се постављати хабајући слој у улицама Миклоша Раднотија, Габора Сарваша и Николе Тесле око 1,3 километра, као и даља изградња атарских путева у Долинама и Орому.
Планира се поправка крова зграде МЗ Ором и проширење јавне расвете, а пуно наде полаже се у завршетак реконструкције железничке пруге Суботица-Сента. Ором је као самостално насеље настао на салашарском подручју, када су овде крајем 19.века протутњали први возови на железничкој прузи Суботица-Сента, па се као локални празник и слави датум доласка првог воза. Кад возови поново крену, до околних вароши ће се брже стизати, до Суботице знатно брже него аутобусом.
- По нашим сазнањима путнички возови ће поново већом брзином кренути на пролеће. Ми ћемо имати од тога велику корист, не само због обнове пруге, него што је извршена потпуна обнова железничке станице. Житељима Орома и околине модернизација железнице ће пуно значити јер према реду вожње до Суботице ће се стизати за 20 минута, отприлике толико ће се путовати и до Сенте. Има обећања да ће се изградити и дуго очекивани асфалтни пут према Чантавиру, у оквиру најављеног пројекта изградње 5.000 километара путева у Србији, а из средстава НИС-а прошириће се и саобраћајница од Тотовог Села до Орома - најављује Леко.
На подручју Месне заједнице је око 1.900 становника у око хиљаду кућа, а живе претежно од пољопривреде. Највише душа је у Орому око 1.500, у Долинама око 300 и у Новом Селу око 100. Некада је у Орому и околини било више житеља, а председник МЗ Роберт Леко, који је на овој дужности већ две деценије констатује да је и одавде већи број људи из егзистенцијалних разлога отишао у иностранство.
- Лане је било шест свадби, родило се 13-оро деце, али нажалост умрло је 27 мештана, тако да демографске прилике нису баш охрабрујуће, али ни толико страшне. Приметно је да као и у другим околним насељима људи из многих домаћинстава одлазе у иностранство, али се повремено и враћају. Уочљиво је да у тим домаћинствима неко из породице ипак остаје, тако да има ко да брине о имањима – рекао нам је Роберт Леко.
Мештани Орома имају све услове за удобан живот, сву потребну комуналну инфраструктуру, од водоснабдевања до кабловске телевизије, школу, здравствену станицу, дом културе и снабдевеност, а близу су Суботица, Сента и Кањижа. Друштвени живот у Орому је прилично развијен, тако да имају где да се разоноде и ангажују у културним, спортским и другим цивилним организацијама.
Ором има коњички клуб и хиподром. Годишње се у селу приређује 25 до 30 разних манифестација, од којих су најзначајније Светски сусрет Оромчана који ће се наредног лета одржати четврти пут, а усталио се и до седмог издања догурао „Фестивал ветрењача” на којем се окупљају млади из земље и иностранства.
Текст и фото: М. Митровић
