Краве ће, како „Дневник“ сазнаје, ићи другом трасом, широм улицом која води у такозвани арадачки атар, па поред депоније, и практично ће заобилазити улице којима су до сада ишле.
Договорено је и да се ангажује још један чобанин, као и да се власници крава више ангажују код извођења стоке на пашу. Односно, да кравама, бар у прво време, помогну да се науче на нови пут до пашњака, да их испрате и да их увече дочекају.
Сличне проблеме имали су овог пролећа и Тарашани. Неки мештани су се бунили због трасе којом краве иду, али је постигнут договор, па краве иду путем којим су и до сада ишле.
-Разматрали смо примедбе и алтернативни пут, али смо успели да се договоримо, јер је пут којим краве иду кроз село најлогичнији - каже председник Пашњачког одбора у Тарашу Божа Маринков.
Текст о догађајима у Елемиру, који је јуче објавио „Дневник“, одавно није изазвао толико пажње, коментара, па и супротстављених ставова. Да ли је село попримило градске стандарде, па мештанима сметају краве или - да ли и мештани села имају право на травњак испред куће и улице без кравље балеге?
- Село без крава не може, али и сељани имају право на травњак, безбедан аутомобил испред куће и чисте улице - сматра Вукашин Баћина, председник Пашњачког одбора у Јаши Томићу у последња три мандата.
Кад је пре 12 година преузео одбор, у Јаши Томићу је постојао исти проблем. Краве су ишле кроз центар села, мештанима правиле проблеме...
- Одржали смо састанак и договорили се. Преусмерили смо крдо потпуно другим путем, ангажовали чуваре, али и од власника захтевали да се много више ангажују око извођења крава на испашу. Не могу један или двојица чувара да управљају комплетним крдом кроз цело село. Наиђе аутомобил, краве се поделе, скрену с пута. Зато се власници организују, њих неколико ујутру у 6 сати испрати стоку до чувара, који их чека на крају села, а неколико их у 18 часова дочека. И верујте да може да функционише, само ако постоји добра воља - истиче Баћина.
Ж. Балабан
