Лондонски Индипендент објавио је недавно да је Марк Сварновски из Свиндона (Велика Британија) узгојио огромну бундеву и коначно надмашио рекорд свог оца Хенрија. Марк је одгајио бундеву тешку 84 килограма што је знатно тежи плод од очевог од пре три деценије који је тежио 63 килограма. Информација угледног Индипендента била комплетна да је назначено о којој сорти бундева је реч, поготово што су плодови неких сорти у односу на овај заиста џиновски, чак и из нашег поднебља на ваги кикиндске манифестације “Дани лудаје”.
Ове сезоне Душан Јанков из Чуруга је тријумфовао у нашој престоници лудаја Кикинди са бундевом која је тежила 639,5 килограма! Али, како за наш лист потврђује шампион “Дана лудаје”, бундева рекордерка која је узгајана под пластеником у Чуругу “ситна” је за европске и светске рекордерке. Малим улагањима за ситне паре, тикве скромно цветају и не могу се однеговати џиновски плодови којим се можемо такмичити са светом.
Сласт бундева из сувог ратарења
Од произвођача бундева за колаче из Лока, који беле бундеве и тамбурице узгаја на једном катастарском јутру и продаје их у кришке и рендане на Футошкој пијаци у Новом Саду чули смо да се овај усев исплати, мада има доста ангажовања јер труд уновчава продајом за тезгом која у току јесни и зиме потраје око четири месеца.
Он није желео да “званично” говори за новине, али нам је испричао да у сувом ратарењу убере и до два вагона бундева. Напомиње да бундеве из сувог ратарења имају више сласти него са наводњавањем, а то муштерије знају да цене. Килограм бундеве размеравањем на кришке произвођач из Лока, а и други, продаје за 60 динара, а рендане 120 динара.
На овогодишњем Европском првенству у производњи бундева у немачком граду Лудвигсбургу, где су рекордерке из Белгије тежиле 1.013 килограма, с тим да је била тежа и калирала три килограма до мерења на првенству Старог континента, другопласирана је 979 и трећепласирана 860 килограма…
Агроном, магистар фитофармације Душан Јанков, који има искуства у узгоју џиновских бундева, објашњава да је у случају поменуте бундеве од 84 килограма којом је син надмашио оца, вероватно у питању нека од сорти бундева која не може да достигне тежину сорти које дају џиновске плодове теже и од једне тоне! Он додаје да рекордери Велике Британије и сваке године међу “топ 10” произвођача у свету, најспектакуларнији произвођачи су браћа Јан и Стјуарт Патон чије бундеве достижу тежину од око једне тоне!
- Улагања у узгоју џиновских бундева су велика и да достигнемо најбоље на свету потребан нам је знатно већи буџет, поготово што се тиме бавимо из хобија. Браћа Патон живе од стакленичке производње на површини од једног хектара и под стаклеником од хиљаду квадрата узгајају шест бундева. Имају толико пара да за ову производњу ради престижа скидају матичну земљу, стављају супстрат, перлит, инсталирали су сензоре за влагу и раде анализу земљишта сваке две недеље. На том стакленику су инсталирана фотогреј стакла, вентилација. Њима награда за најтежу бундеву од 500, 1.500 или 5.000 евра на такмичењу ништа не значи, него је у питању само престиж. Они имају неограничен буџет и могу да раде како хоће, онако како сматрају да је најбоље да дођу до рекорда - указује Јанков, који напомиње да рецимо награда која се у Кикинди додељује за најтежу бундеву износи 100.000 динара, што само покрива трошкове.
Јанков наглашава да ми генетиком не заостајемо за узгајивачима џиновских бундева у свету.
- Сви који се бавимо овим хобијем долазимо до добирих семенки, међутим, томе се треба посветити, јер они који се истим хобијем баве у Европи и свету, буквално живе за то, негујући усев даноноћно. Само када погледамо комплетна анализа земљишта са микро и макроелементима код нас да се уради кошта 170 до 200 евра, док то исто у Енглеској и Америци стаје 30 до 40 долара. Добро је да има здраве конкуренције, што и нас гура напред, јер се некада на “Данима лудаје” побеђивало са бундевама од 150 до 200 килограма, али када се појавила неколицина нас нових узгајивача и ушло у ту причу, килажа је вртоглаво кренула нагоре. Ова година је била временски повољна за узгој бундева, али не може се само ослањати на временске прилике него се треба прилагођавати ситуацији. Ја сам кренуо са узгојем у пластенику па ће вероватно кренути и други. Битно је да се бундеве рекордерке узгајају у затвореном простору у контролисаним условима, са се регулише наводњавање усева, да добију воде колико треба, да се не размишља хоће ли их погодити суша или потопити летњи пљусак и све упропастити - сматра Јанков, напомињући да и када бундева порасте и на први поглед обећава тежину, треба бити опрезан са прогнозама, јер се ништа незна док се не стави на вагу.
Милорад Митровић
