Заједно користе механизацију, набављају репроматеријал, уговарају сву производњу и такорећи заједно излазе на њиве.
- Често паралелно радимо и више послова, уз два помоћна радника, тако да нас је у послу увек петоро. Одувек сам сматрао да више вреди да радимо заједно, да више вреди ако се удружимо него да троје раде појединачно свако за себе. Већи је учинак и увек можемо заједнички купити савремену механизацију. Обично смо и боље позиционирани код банака када дижемо кредите, без којих нажалост не можемо да пратимо савремене токове - каже Шандор Добо.
Већи део земље коју обрађују је у закупу, мањи је у њиховом власништву, а Шандор Добо објашњава када планирају сетвену структуру увек с једне стране гледају које усеве могу уговарати са откупљивачима и прерађивачима, јер сматрају да без уговарања не вреди сејати.
- Нажалост код нас на северу Баната временски услови нам често нису наклоњени. Тако смо лане имали сушно пролеће, два месеца без кише, што је био проблем за ницање усева, после смо два месеца имали огромне кише, па смо са два трактора вукли косачицу да би могли покосити мирођију, спанаћ и друге лишћаре за прерађиваче. Онда од јула до новембра опет нисмо имали издашне кише, једва да је повремено падало четири-пет литара по квадратном метру, па нам је суша задала огромне проблеме. Ми смо, на пример, имали производњу паштрнака који није могао да се развија, иако смо наводњавали овај усев нисмо му стигли дати довољно воде да имамо редован принос, па је принос био доста скроман - указује Добо.
Дивље свиње знају да направе пустош на њивама, не само у време пре бербе, већ знају и с пролећа у време сетве да поједу семе кукуруза па се мора пресејавати и више пута, а и поред покушаја да се посејано заштити, ако је дивљач упорна, дешава се да се да се морају прилагодити и сејати нешто друго. У сетвеној структури заступљене су житарице и сунцокрет, одустали су од уљане репице због суше, до скоро су узгајали шећерну репу па и од ње дигли руке, али су рачуницу нашли у узгајању мирођије, спанаћа, паштрнака, а у последње време још и просо и протеински сирак.
- Производњу индустријског биља уговарамо са “Алевом” из Новог Кнежевца” и предузећем “СД” из Мартоноша. Искуства су добра јер та сарадња се одвија на обострано задовољство. Сада је већ донекле проблем јер откупне цене стагнирају у еврима, што нам је одговарало у време инфлације да имамо гарантоване цене, међутим, проблем је што су нам се трошкови производње полако увећавали па је тешко доћи до неког добитка и често смо само на позитивној нули. Долазимо до тога да иако заштитна средства и нису много скупља, раније пшеницу нисмо ни прскали против оболења а сада је неопходно два или три пута - предочава Добо.
Опробавали су се чланови породице Добо још у производњи тикве голице, дуго су се узгајали арпаyик и индустријска паприка. Иако је индустријска паприка у породици Добо деценијама била традиционално заступљена, дошло се до тога да је осетан недостатак радне снаге и да се овог пролећа паприка неће сејати.
- Прошле године смо бераче довозили аутобусима чак из Кикинде, каснили смо са бербом и паприка је већ увенула на њиви јер нисмо на време могли да обавимо бербу - сазнајемо од Добоа.
Некада се породица Добо бавила и производњом прасади, једно време уносна је била производња арпаyика и кромпира, али се прилагођава нестабилним тржишним, агроеколошким и другим условима. Оспособљени су за наводњавање око 70 катастарских јутара из бушених бунара, могућности има за наводњавање још толико површина из канала на које се њиве наслањају, међутим, проблем је да у каналима некада има, а некада нема воде. Воде у каналима, указује Добо морало би бити већ од сетве од априла, па наводи да 2017. године због суше и немогућности заливања није им никло преко 20 јутара засејано паштрнаком.
Евидентно је вода је у задње време постала лимитирајући фактор за извеснију производњу. Управо због тога у породици Добо су ових дана већ кренули са пословима и обавили прихрану пшенице, јечма и спанаћа. Поучени прошлогодишњим искуством када су прихрањивање обавили у марту, па после није било кише, ове зиме прихрањивање су обавили раније да не би прошли као лане.
- У пољопривредној производњи увек има ризика, не само због суше која погађа усеве на њивама под ведрим небом, него често се мења економика производње појединих култура. Требало би установити такве прописе и стабилне услове да их ми пољопривредници можемо испунити, такође и да откупљивачи и прерађивачи имају коректне односе. Требала би нам јака задруга на коју можемо да се ослонимо. Са садашњим скромним подстицајним средствима по хектару обрадиве површине не можемо да се такмичимо са пољопривредницима из окружења који добијају далеко више – каже Добо.
Према његовим речима, има подстицаја за куповину механизације, али проблем је што су велики трошкови производње који прогутају приходе и мањи произвођачИ тешко могу да се развију.
-Наша породица је дошла у ситуацију да не успевамо сопственим средствима да финансирамо производњу, него сваке године узимамо кредит за репроматеријал да би квалитетно могли све урадити на њивама. Код подстицаја било би боље решење повећати новчани подстицај по хектару, па ми да одлучујемо шта и како да улажемо у унапређење производње - сматра Шандор Добо.
Милорад Митровић
Фото: М. Митровић
2.Нема берача па одустају од производње индустријске паприке 3.
