Воћар Јене Шерфезе и његова супруга Ерика из Хоргоша, на пијацама у Кањижи и другим местима, уз јабуке на тезги већ годинама у ово доба, све до православног Божића, имају ово воће.
Били смо у берби мушмула, коју је Шерфезе због недавних киша и у ишчекивању првог мраза, морао неколико дана одлагати. Јене вели да је препорука стручњака да је добро да пре бербе мушмуле ухвати први мраз на грани, што за друго воће није пожељно.
- Почели смо бербу и пре мраза, јер никако да га дочекамо. Обране мушмуле лагерујемо у хладњачу, где је битно да се чувају у холандезима на нижој термператури на плус два до три степена уз висок постотак влаге од 80 до 90 посто и у мраку, да би тако омекшале. Практично, после бербе треба да прође десетак дана да би биле спремне за пијачарење и конзумирање, јер се мушмуле једу када су гњиле – објашњава Шерфезе.
Мушмуле су на овим просторима заступљене на окућницама и воћњацима, али обично домаћини негују стабло или два, а засад овог воћа у породичном газдинству Јенеа Шерфеза једини је тог обима на северу Бачке, могуће је чак да је и највећи у Србији. Шерфезе прича да се поред производње грожђа, јабука, бресака и зове, за мушмуле определио сасвим случајно. Уствари, 200 стабала мушмула је у мешовитом засаду у шљивику! Јене прича да је неком грешком шљиве засадио са великим размаком између редова и између стабала, па је тако редак склоп стабала у шљивику, нечим требало попунити.
- У таквој ситуацији неопходно је било нешто смислити да се грешка исправи, а у разговору са познаником, произвођачем воћних садница из Трстеника, пао је избор на мушмулу. Не могу рећи да ме је мотивисао неки доходак, или да сам нешто знао или имао искуство са мушмулама, него сам једноставно одлучио да покушам нечим чиме се нико други у околини не бави. Јер, чиме се сви баве тамо обично нема пара, мада нема ни у производњи мушмула много пара, али ето, волим да експериментишем – каже Шерфезе.
Шљиве и мушмуле добро су се сложиле у истом воћњаку и до пре две године свих 200 стабала је било на број, све док претпрошле сезоне стабле није почела да напада ервинија, која често напада стабле дуње, па се број стабала мушмуле код Шерфезеа смањио на нешто више од 150.
- Неодлучан сам шта да радим, да ли да стабла која су уништена због напада ервиније надокнађујем мушмулама или да смислим нешто друго – у дилеми је Шерфезе. - Мушмула је атрактивна због тога што се овде њом нико не бави на велико, а и због тога што је веома корисна за људски организам. До пре две године мушмулу овде ервинија уопште није нападала. Колеге воћари су се и чудили да су дуње доста погођене, а мушмуле не. Немам објашњење за то, јер за заштиту мушмуле користим исте мере заштите као за дуњу, али и ове сзеоне било је напада ервиније и више исушених стабала мушмуле. Осим ервиније мушмуле ништа друго од болести не напада, чак ни воћне ваши и други инсекти...
Јене каже да шљиве и мушмуле нису ни питане да буду у истом засаду, али да се ипак добро слажу.
-На неким местима је тесно, јер се крошње шљиве шире, док мушмуле под родом савијају гране надоле, али орезивањем регулишемо простор тако да има места и за шљиве и за мушмуле – појашњава Јене.
Укус својствен мушмулама
Муштерије које нису пробале мушмуле и нису упознате са својствима ове, на нашим просторима запостављене воћке, обично Јенеа Шерфезеа питају каквог је укуса и друге појединости. Познато је да плодови мушмуле имају многа лековита својства, између осталог благотворно делује на пробавне органе, а има и тврдњи да утиче на потенцију, чак боље од „афричке шљиве“.
- Кад питају каквог је укуса мушмула, одговарам им да је то као да питају каквог је укуса киви, који има специфичан укус, па тако и мушмула, личи на саму себе, не може се са другим воћем поредити, него треба пробати. Ако неког успем да наговорим да проба, онда наступа занимљива ситуација. Као да неко из организма подсвесно командује том човеку: узми још једну, а то значи да мушмула има таква својства, садржај минерала, витамина и других корисних материја да наш организам тако реагује, да мораш узети још једну, а онда и још… – каже Јене Шерфезе.
Мушмуле су ове сезоне дале леп род, којим се на пијаци највише бави Јенеова супруга Ерика. Килограм мушмула на пијаци се продаје за 120 динара, а на велико за 100 динара. Због близине Мађарске, највећи део рода мушмула из воћњака породице Шерфезе прода се комшијама из суседне земље. Јене прича, да су недавно, док су ишчекивали да временске прилике омогуће бербу, дошле муштерије из Мађарске и биле упорне, да без обзира на кишу њима треба пет-шест гајбица мушмула!
- Мушмула као воћка није многима позната на овом подручју, али ко је познаје или се заинтересује и прочита на интернету, колико има лековитих својстава, постају сталне муштерије и упорно их траже на нашој пијачној тезги. Нисмо никада посебно рачунали колико су нам мушмуле посебно профитабилне, него су нам више занимљиве због атрактивности, јер их други немају. До сада смо у једној сезони имали највећи род од тону и по плодова мушмула, Сигурно да је производња јабука или неког другог воћа профитабилнија, али нећемо се због тога одрећи мушмула – вели Шерфезе.
Милорад Митровић
Фото: М. Митровић
