’Леба и масти па на купање

Одлазак на море некада није био толико популаран па су наши преци одлазили на излете у околини – рекла је музејски педагог Вијерочка Шипка, и објаснила да су имућнији грађани Војводине одлазили на планине, у бање и лечилишта и на Јадранско море, док су они мање богати слободно време проводили у околним излетиштима и купалиштима.
Kupalište u Banjni Palić, nekad  Foto: Privatna arhiva
Фото: Купалиште у Бањни Палић, некад Фото: Приватна архива

Имајући у виду да је у јеку сезона годишњих одмора, недавно је у Музеју Војводине одржана играоница “Мирис лета”, на којој су деца имала прилику да чују и виде како су Војвођани проводили слободно време, где су се одмарали и одлазили на излете крајем 19. и током 20. века, као и која су купалишта посећивали.

Наши преци су викендом одлазили на излете пешице, колима, односно кочијама, бициклом, камионом, аутомобилом, возом, у зависности од имовинског стања, али и од тога о којем периоду се говори. Дешавало се да оду рано ујутро, а да се враћају увече. Како је објаснила Вијерочка Шипка, на основу кратког описа Сомборца Петра Кљајића из маја 1950. године, на излет и купање ишло се с пакетом хране, најчешће сендвичима намазаним машћу и бареним јајима.

Познато купалиште и излетиште било је, а и остало, Палићко језеро, једно од највећих природних језера у Војводини. Вијерочка Шипка каже да је блатно купатило изграђено  још 1863. године, као и топло и хладно купатило. Она је објаснила да је развој туризма на Палићу почео када су лекари дошли до закључка да је вода лековита, а први гости били су трговци, адвокати, земљопоседници, лекари, апотекари и свештеници.

Панчевци су се купали на Тамишу или пак на Дунаву. На Тамишу је постојало „Валтманово” и општинско купатило, а касније је отворено и купалиште на Дунаву.Житељи Беле Цркве одлазили су на неуређена купалишта на обали Нере и њених канала, а касније су, после експлоатације шљунка, настала вештачка језера која су данас туристичка дестинација.

Зрењанинци су се купали на обали Бегеја, а у прошлости су имали и школу пливања. Почетком 20. века у Зрењанину су се мушкарци и жене у купали одвојено. Према записима из 1918. године жене су одлазиле на купалиште пре подне, док је послеподневни термин био резервисан за мушкарце. Интересантнан је податак да је тридесетих година прошлог века лист „Хирадо” објавио је да је купалишна сезона у Зрењанину пропала због пијавица јер је неко потопио бурад с пијавицама, која су стајала на обали реке и чекала да буду отпремљена јер се у то време доста трговало овим воденим животињицама које су коришћене за лечење.  Сомборци су одлазили на дивље плаже на реци Мостонги и на Великом бачком каналу, а купалиште је уређено тек почетком 20. века када је у Сомбору основан и пливачки клуб.

Пошто Вршац нема природне водене токове, мештани су се одмарали на вештачком језеру, а 1893. године основано је Друштво за заштиту здравља и природно лечење дејством сунца, воде и ваздуха. Грађани Сремске Митровице купали су се на Сави, а између два светска рата тамо је уређено купалиште, које се у том периоду звало „Венеција”.    

Јована Вукашиновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести