Вели да се љубав према колекционарству стиче у породици, а крајњи домети зависе од личних афинитета. Колекционарством књига бави се од како зна за себе, а слика од оног тренутка када су му то материјални услови дозвољавали, односно од 80-тих година прошлог века. Сматра се да је ова колекција слика једна од највећих у овом делу Бачке. Саопштено је да је ово трећа изложба из ове породичне колекције, али слике које чине ову поставку први пут су представљене у јавности. Реч је о сликама домаћих и иностраних аутора рађених у техникама уља, акварела и пастела, великог и средњег формата, углавном насталих у другој половини прошлог века. Немат каже да су на овој изложби представљена дела стилске припадности од академског реализма, преко импресионизма до апстракције, а то је јединствена прилика да се на једном месту види тако широк спектар ликовног уметничког стваралаштва.
- Како ова изложба није ни ауторска ни строго тематска, скренуо сам пажњу јавности на две теме из актуелних догађања у области ликовне културе у нашем граду – рекао је, поред осталог, Немет. – Колекционарство као социолошка појава вуче корене још из првобитне људске заједнице. Савремена медицинска наука колекционарство, између осталог, сматра отменом патологијом зависности, само што та патологија није опасна по здравље, већ по породични буџет или џеп појединца. Две значајне колекције ликовних дела у Бачкој Паланци биле су „Синтелонова“, која је уступљена легату Матице српске у Новом Саду, и „Меркурова“ која је по пропасти, односно затварању фабрике, отуђена.
Оно што је претекло нашој небризи су колекције слика Удружења ликовних уметности „Петар Томић“, колекција СО Бачка Паланка, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Херој Пинки“... Од приватних колекција слика и скулптура треба споменути ону господина Рајка Дрљаче, колекцију др Војислава Васиљевића, породичну колекцију слика и стилског намештаја Љиљане и Јовице Јатић из Обровца, колекцију слика и скулптура породице Јовић... Као другу тему поменуо би „Ликовну вертикалу Паланке“ која обухвата век и по историје нашег града, а снажан је репер културног развоја ове средине. Тим пре, јер подручје Бачкопаланачке општине у другим областима лепих уметности као што су књижевност, музика, филм, позориште, архитектура... није ни изблиза изнедрило толико великих уметничких имена као ликовно стваралаштво.
По сликарима се варош препознаје
Тврдњу да се Бачка Паланка од свих стваралаца у области лепих уметности препознаје првенствено по сликарима, Леонард Немет проширује и на војвођанске градове.- Није само у Паланци случај да су сликари, вајари, архитекте... перјанице лепих уметности – констатује Немет. – Подоста градова у Војводини препознатљиви су по својим ликовним уметницима, архитектима. Земун – Фрањо Јенц, архитекта сецесије, Сомбор – сликари Милан Коњевић и Сава Стојков, Шид – сликар Сава Шумановић, Апатин – сликар Ханс Штаблер, Вршац – сликар Павле Паја Јовановић, Суботица – архитекта Франц Рајхел, Зрењанин – сликар Урош Предић, Нови Сад – вајар Јован Солдатовић, Оyаци – Калман Мештерхази, Врбас – сликар Адалберт – Бела Пехан...
Када говори о сликарима које је уврстио у „Ликовну вертикалу Паланке“, Немет објашњава да је то урадио по утврђеним критеријумима на основу којих су изабрани место рођења и завичајна припадност Бачкопаланачкој општини, врхунски уметнички домети и чињеница да уметници више нису међу живима, јер вели, тако смо их учинили бесмртнима. Додаје да је својим истраживањима, а на основу доступне историјске грађе, хронолшки, према годинама рођења уметника, урадио ову ликовну вертикалу вароши у бачком приобаљу Дунава.
- Први и највећи сликар Бачке Паланке је Франц Ајзенхут (1857-1903) који је рођен у Новој Паланци, ђак је минхенске академије и представник академског реализма, оријенталиста је европских и светских уметничких домета – наглашава Немет. – Академски сликар Јозеф Пехан (1857-1922) рођен је у Челареву, живео у Паланци и Врбасу, школовао се у Минхену, спада у инпресионисте - модернисте у сликарству свог времена. Претеча је војођанске уметничке фотографије, перформанса и сликарских метаморфоза. Највећи соцреалиста до Другог светског рата у Југославији је академски сликар Ђорђе Теодоровић (1907-1986) рођен је у Обровцу. Био је професор на Ликовној академији у Београду, париски ђак, карикатуриста, илустратор и сликар тема са маргиналним слојевима друштва.
Сликар Петер Маурер (1909-1988) рођен је у Новој Паланци и насликао је највећи мурал у историји Бачке Паланке, односно две највеће слике ове вароши димензија 17 пута 4 метра. Оставио је дубок траг у паланачком жанр сликарству, а после 1944. године живео је у Минхену где је уврштен у сам врх баварске ликовне уметности. Сликар и архитекта Милан Палишашки (1927-2017) рођен је у Старој Паланци, као сликар акварелиста добио је националну пензију, као архитекта освојио многа признања у Југославији и иностранству, а добитник је Октобарске награде Београда. Уметнички стваралац префињене уметности, сликар, вајар, керамичар, педагог, вероватно највећи ликовни таленат Бачке Паланке и шире Милан Миша Јурић (1938-2013), боем и бунтовник против конвенционалног у сликарству.
Историчари уметности сврставају га у експресионисте. Академски сликар Жељко Дрљача (1963-2002) рођен је у Бачкој Паланци, дипломирао на Академији уметности у Новом Саду. Припадник је апстрактно-геометријског симболизма, био је модни дизајнер, вајар, графичар, педагог, аутор уметничких перформанси... Дакле, ликовна вертикала Бачке Паланке је наше завичајно културно наслеђе. Паланка, додуше и данас има плејаду сликара у пуном уметничком заносу чије резултате, односно стваралачке домете остваљам будућим временима која су једино меродавна да валоризују њихов уметнички опус.
Милош Суџум
