Због тога што је откупна цена малина ниска и не може да покрије ни ангажовање берача, Грбин је обуставио бербу и разгласио по селу да нуди малине бесплатно онима који хоће да дођу на њиву и уберу колико им је потребно.
На овај корак Грбин се одлучио јер цена од 120 динара за килограм малина прве класе, није довољна да се плате наднице берача. У атару Остојићева су пре две године подигнути први засади малина, а сада 11 пољопривредних газдинстава из удружења „Потиски ратари“ под малинама сорте „полана“ има преко шест хектара.
Грбин каже да ова сорта малине добро успева на војвођанским пољима, где заузима око 1.000 хектара, а да све анализе и испитивања показују да је „полана“ која приспе у Војводини боља и квалитетнија него у Пољској, захваљујући томе што имамо више сунчаних дана, одговарајуће земљиште и доступну воду за наводњавање.
- Даљој експанзији производње малине највећа препрека је цена коју нуде власници хладњача – предочава Грбин – Испоручио сам две туре малина хладњачи у Бачком Градишту и утврдио да бележим губитак, јер не можемо да се уклопимо у цену малина и наднице берача. Тренутрна цена је 120 динара за прву класу и 110 за другу, а надница за бераче је 1.500 динара. Сваки од њих треба да набере 12,5 килограма малина прве класе само за надницу, а неки наберу и мање. Понудио сам да раде за 60 динара за убрани килограм, односно да поделимо зараду на равне части и ако је мој удео у производњи знатно већи, али они то не прихватају, па сам се одлучио да позовем све који желе да са засладе квалитетним малинама, да дођу, беру и носе бесплатно својим кућама.
Домаћин из Остојићева каже да је у подизање пола хектара малињака уложио око 300.000 динара за саднице, затим за бушење бунара и заливни систем.
- Лако сам то поднео, јер сам за прве малине прошле године добио 270 динара за килограм, а просечна цена за три тоне рода колико је било на овој површини износила је око 200 динара, што је сасвим задовољавајуће. Ове године је принос требао да буде три пута већи и желео сам да проширим површину малињака, али сада је све стопирано - разочаран је Миодраг Грбин.
Правник Никола Панчић (39) из Београда, каже да је у оквиру кампање повратка на село, дошао у Остојићево где живи и ради, да ствара и да од свог рада заради, а не да продаје и препродаје.
- Уложио сам новац са својим пријатељима у подизање малињака на пола хектара, избушили смо два бунара и поставили систем за наводњавање. Сада малина пропада, ми не зарађујемо, а камоли да враћамо уложена средства. Видећемо да ли ћемо наставити да се бавимо овим, или ћемо да се вратимо у град – вели Панчић.
Малинари из Остојива незадовољни су што са осталим војвођанским произвођачима нису били укључени у преговоре у Влади Србије са малинарима из централне Србије, у вези повећања откупне цене.
Од Миодрага Грбина сазнајемо да је на прошлом Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду видео комбајн за брање малина који кошта 18.000 евра. Он сматра да када би тржиште малина било стабилно, ова инвестиција би се исплатила, јер берба малина сорте „полана“ траје од јула па до првих мразева, али се и пита, ко у овако нестабилној ситуацији сме да ризикује.
М. Митровић
