Мо­бил­не кли­ме чу­ва­ју ар­хи­тек­тон­ско на­сле­ђе у Сомбору

СОМ­БОР: Де­це­ни­ја­ма уна­зад Сом­бор сло­ви за срп­ску ва­рош са убе­дљи­во нај­бо­ље очу­ва­ном ам­би­јен­тал­ном це­ли­ном стро­гог град­ског је­згра, што је и је­дан од раз­ло­га да се оби­ла­зак и по­се­та овом гра­ду на­ла­зи у по­ну­ди сва­ке озбиљ­ни­је ту­ри­стич­ке аген­ци­је.
1
Фото: Dnevnik.rs

По­но­сни на сво­је ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ко на­сле­ђе, Сом­бор­ци че­сто ову чи­ње­ни­цу мо­ра­ју да “пла­те” по­што­ва­њем да­ле­ко ви­ших стан­дар­да у за­шти­ти спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, за чи­ју при­ме­ну је на под­руч­ју за­пад­не Бач­ке над­ле­жан По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре из Пе­тро­ва­ра­ди­на.

Та­ко је ових да­на у Сом­бор при­сти­гла и од­лу­ка По­кра­јин­ског за­во­да ко­јом је за­бра­ње­но по­ста­вља­ње спољ­них је­ди­ни­ца кли­ма уре­ђа­ја на фа­са­де обје­ка­та од кул­тур­но исто­риј­ског зна­ча­ја, што је ди­рект­но ути­ца­ло на ко­ри­сни­ке по­слов­них про­сто­ра Град­ске ку­ће у Сом­бо­ру, ко­ји­ма у име Гра­да упра­вља ЈКП „Про­стор“.

Са­стан­ку су се ода­зва­ли сви ко­ри­сни­ци по­слов­них про­сто­ра Град­ске ку­ће и по­је­ди­нач­но су из­но­си­ли ак­ту­ел­не про­бле­ме и сво­је пред­ло­ге о на­чи­ну по­ста­вља­ња спољ­них је­ди­ни­ца кли­ма уре­ђа­ја, с об­зи­ром да вен­ти­ла­ци­ју и кли­ма­ти­за­ци­ју ни­је мо­гу­ће из­ве­сти као цен­трал­ни си­стем.

Исти­ни за во­љу ни до са­да на овом објек­ту ни­је би­ла мон­ти­ра­на ни јед­на спољ­на је­ди­ни­ца кли­ма уре­ђа­ја, али је тим по­во­дом пред­сед­ник цен­трал­не град­ске Ме­сне за­јед­ни­це „Ве­нац“ Ду­шан Кон­тић са­звао и во­дио са­ста­нак ко­јем су при­су­ство­ва­ли пред­став­ни­ци Град­ске упра­ве, од­но­сно Ми­ро­слав Ко­ва­чић, град­ски већ­ник за област ко­му­нал­них де­лат­но­сти и ин­ве­сти­ци­ја, Ми­лан Стој­ков, глав­ни град­ски ур­ба­ни­ста, ди­рек­тор ЈКП „Про­стор“ Сом­бор, Го­ран Нон­ко­вић као и ко­ри­сни­ци по­слов­них про­сто­ра Град­ске ку­ће Гра­да Сом­бо­ра.

Фото: Dnevnik.rs

Све­док зна­чај­них исто­риј­ских до­га­ђа­ја

Са­ма Град­ска ку­ћа (не­ка­да­шњи Ма­ги­страт) ко­ју за­кон фор­мал­но пре­по­зна­је као спо­ме­ник кул­ту­ре од ве­ли­ког зна­ча­ја као пре­по­зна­тљи­ви сим­бол ста­ро­став­не ва­ро­ши на­ста­ла је на те­ме­љи­ма па­ла­те ко­ју је као по­ро­дич­ни дом, по­ди­гао гроф Јо­ван Бран­ко­вић, пр­ви ка­пе­тан вој­нич­ке ва­ро­ши Сом­бо­ра, 1718, што је са ис­точ­не стра­не за­бе­ле­же­но ла­ти­нич­ним број­ка­ма. Зда­ње је у зна­чај­ној ме­ри ре­но­ви­ра­но 1749, за сме­штај Ма­ги­стра­та тек про­гла­ше­ног сло­бод­ног и кра­љев­ског гра­да Сом­бо­ра, а го­то­во у це­ло­сти је по­диг­ну­то 1842. за на­ра­сле по­тре­бе упра­ве гра­да, што је, са за­пад­не стра­не, обе­ле­же­но ла­ти­нич­ним пи­смом. У ње­ној Све­ча­ној са­ли су се од­и­гра­ва­ли нај­зна­чај­ни­ји до­га­ђа­ји из исто­ри­је ове ва­ро­ши, па је та­ко, из­ме­ђу оста­лих, у но­ћи 13/14. но­вем­бра 1918. упра­во ту пот­пи­са­на при­мо­пре­да­ја вла­сти из­ме­ђу срп­ског кра­љев­ског ма­јо­ра Ни­ко­ле Или­ћа-Бај­ка, ко­ји је ко­ман­до­вао че­том-прет­ход­ни­цом срп­ске вој­ске, и Ла­јо­ша Клај­не­ра, гра­до­на­чел­ни­ка сом­бор­ског.


Са­стан­ку су се ода­зва­ли сви ко­ри­сни­ци по­слов­них про­сто­ра Град­ске ку­ће и по­је­ди­нач­но су из­но­си­ли ак­ту­ел­не про­бле­ме и сво­је пред­ло­ге о на­чи­ну по­ста­вља­ња спољ­них је­ди­ни­ца кли­ма уре­ђа­ја, с об­зи­ром да вен­ти­ла­ци­ју и кли­ма­ти­за­ци­ју ни­је мо­гу­ће из­ве­сти као цен­трал­ни си­стем. На­кон кон­струк­тив­не рас­пра­ве, до­нет је за­кљу­чак да су при­хва­тљи­во ре­ше­ње мо­бил­ни кли­ма уре­ђа­ји ко­ји ће би­ти по­ста­вље­ни у са­мим по­слов­ним про­сто­ри­ма. Ко­ри­шће­њем мо­бил­них кли­ма уре­ђа­ја не на­ру­ша­ва се из­глед фа­са­де објек­та од кул­тур­но исто­риј­ског зна­ча­ја, а овај мо­дел по­ста­вља­ња кли­ма уре­ђа­ја би­ће при­ме­њен у екс­тра А зо­ни у Гра­ду Сом­бо­ру, од­но­сно са­мом ар­хи­тек­тон­ском ср­цу ва­ро­ши ко­је је ујед­но и пе­шач­ка зо­на.

М. Ми­ље­но­вић

Про­је­кат “Јав­ни ин­те­рес у Сом­бо­ру“ ре­а­ли­зо­ва­ла је „Па­но­ни­ја ме­диа“ у са­рад­њи са „Днев­ни­ком“. Ста­во­ви из­не­ти у овом тек­сту ну­жно не из­ра­жа­ва­ју ста­во­ве ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­ја су­фи­нан­си­ра про­је­кат.

EUR/RSD 118.3392
Најновије вести