- Од копија, односно репродукција изложени су само златници, јер су изузетно вредни да би били у музеју, те их држимо у сефу- каже кустос и археолог Музеја Срема у Сремској Митровици Мирослав Јесретић, и додаје да ће у будућности моћи да изложе копију златног аварског појаса, који се тренутно може видети као холограм.
Најлепше и најочуваније фреске су приказане, али је то мали део од онога што се држи у депоу музеја.
- Ове године имаћемо презентацију фреске која је била на конзервацији. У питању је „Аталанта која убија калидонског вепра” и биће део сталне поставке музеја - каже Јесретић и подсећа да је фреска Харпократа, староегипатског божанства, изложена у музеју, била 1993. године на поштанској марки тадашње Југославије, јер је обележаван датум када је Сирмијум био део тетрархије, односно 1700. година од када је био једна од четири престонице Римског царства.
Посетиоцима су, каже Јесретић, овде занимљиви и предмети од стакла, који су израђивани у Сирмијуму, али и довожени са разних простора ондашњег царства. Занимљиве су и мале посуде лакримарије, које су налажене у гробовима као прилози. У мале посуде - сузнице жене су сакупљале своје сузе жалећи за вољенима и доказујући колико су тужне за неким ко је отишао, па су полагале лакримарије уз покојника.
У музеју се може видети и ранохришћански период, и уклесани натписи на предметима, у којима се спомиње Христ, али и људи који су дали свој живот за нову веру, као и прикази места где су сахрањивани мученици на територији града.
- Око тих мученика су верници желели да се што ближе сахране, те су се тако формирале некрополе, односно гробља, која су касније током археолошких истраживања дала многобројне податке о том времену- каже кустос.
Скулптуре од порфира су пронађене приликом ископавања, али у фрагментима, у више од 50 делова.
- Диоклецијан и његови наследници у том периоду прогонили су хришћане, да би се потом, када им је била призната религија после чувеног Миланског едикта, хришћани светили разбијањем скулптура и приказа царева који су их прогањали. Зато су и разбијане на најситније делове - каже Мирослав Јесретић.
Срећом, конзерватори у Народном музеју у Београду су успели да споје неколико делова скулптура, које се данас могу видети у Музеју Срема.
- Знали смо да је Сирмијум царски град, али за разлику од Зајечара и неких других градова нисмо раније имали доказе у виду порфирних скулптура- истиче кустос и додаје да су данас део сталне поставке.
Према његовим речима, чувене оловне плочице подунавског коњаника, које су пронађене уз реку Дунав, као и порфирне скулптуре пронађене на локалитету 85, поред велике зграде Музеја Срема, где је историјска поставка, важе за изузетно занимљиве, јер је у питању камен из Египта.
- Он је љубичасто-црвенкасте боје и нарочито у периоду тетрархије, када су Деоклецијан и његов савладар Максимилијан поделили царство на четири дела, камен је коришћен за приказивање царских скулптура- каже Јесретић и напомиње да је тај камен био резервизан само за цареве и чланове њихове породице, те да обичан свет није смео да га користи.
Тај камен је тежак за обраду, изузетно тврд и због своје црвене пурпурне боје налик на царске огртаче, а симболизује снагу, јачину царева, као и заједништво.
Маша Стакић
