То би у најкраћем могло да се закључи после обиласка места догађаја и живописног амбијента око бечејског Рибњака.
- Искрено речено, презадовољна сам - не крије председница Ликовне секције „Дуга“ Пирошка Тот Каша. - Погледајте како су се сликари измешали, међусобно се друже, размењују искуства, вредно раде, а чује се и песма. Осећају се као да су у свом дворишту, а то је потврда добре организације. Наравно, нас Бечејаца је било највише, укупно 18, пошто их је 12 оправдано одсутно, а потом следе комшије из Бачке Тополе са шестото учесника. Са нама су још гости из Бачког Градишта, Ботоша, Зрењанина, Лукиног Села, Мужље и Темерина. У гостима су нам и чланови бечејског КУД „Орион“, који су се изложили своје ручне радове, што је нашу манифестацију оплеменило.
Тема и техника су били слободни, па се видела широка лепеза радова. Неки су подлогу поставили на штафелају, други на столовима у хладовини вишедеценијског дрвећа, трећи на коленима... Свако има свој начин рада, избор подлоге, боја, технике...
- У последње време сам одлучила да радим другачије од осталих, па сам почела да користим комбиновану технику. Све је кренуло у време изолације од коронавируса, испунио ме је нови начин рада и сада сам у тој фази - прича нам Бечејка Ержебет Шофро, док нам показује албуме с новим радовима.
Сви учесници су презадовољни, а апострофирају избор амбијента. Иако је од раног јутра тропска врелина жарила, они су се сместили у дебелој хладовини окружени водом Рибњака са једне и Великог бачког канала с друге стране.
Текст и фото: В. Јанков
