Први пут ватре Лазарице су се прескале у дворишту Културног центра у Кикинди, али традиција је настављена и на многим кикиндским и сокацима севернобанатских места.
Древни обичај паљења и прескакања ватри Лазарица има више значења. Етнолози објашњавају да су у основи топлота и светлост, те да представља једну врсту заштите од злих сила, урока и демона. Из тих разлога су људи, у недостатку научних сазнања, од давнина прибегавали паганским обичајима и палили ватре, а данас млади у прескакању ватре виде радост и изазов, могућност да се друже и надмећу.
У народу се такође верује, да ће оног који успе да прескочи пламен ватри Лазарица, током целе године пратити добра срећа и да му „вештице“ ништа неће моћи. Охрабривши младе, у прескакању ватре учествовао је и градоначелник Кикинде Никола Лукач, који каже да ову лепу и за ово поднебље својствену традицију треба неговати.
- У духу свих предстојаћих празника, чувамо ову традицију. Лазарица је нешто чега се сећамо и на овај начин преносимо обичај на млађе генерације. Сигуран сам да ће паљење и прескакање Лазарице на овом месту постати део обележја нашег града и да ће генерације које долазе, баш као што смо некада ми, уживати у свему што ови празници доносе - рекао је Лукач.
У северном Банату поуздано се зна да се Лазарице још увек држе у Чоки, Српском Крстуру, Остојићеву, Мокрину, Иђошу, али и у Кикинди. Културни центар је уз подршку Града Кикинде организовао паљење и прескакање Лазарице, обичај специфичан баш за овај крај. Марко Марковљев из Културног центра Кикинде подсећа да су у јануару уочи Божића при пут организовали коринђање, па је то била инспирација да се организује и обележи овај обичај, који сматра да вреди неговати.
- У плану је да овако организујемо још неке обичаје који негују породична окупљања. Велики одзив суграђана је доказ да Кикинђани воле овакве породичне обичаје - каже Марковљев.
За учеснике и бројне посетиоце манифестације чланице Етно грађанског друштва ланице ЕГД „Сувача“ и Удружења жена „Кикинда“, испекле више од 600 крофни и близу 1.000 палачинки, а није изостао и обичај да се пеку кокице.
Око ватри Лазарица окупљали су се Кикинђани у Доситејевој, Његошевој и другим улицама. Испред породичне куће Заирћ у Његошевој улици Биљана Мандић из породице Зарић-Шумар, вели да се по традицији пали и прескаче ватра Лазарица да би на тај начин најхрабрији млади момци који планирјау да се жене показали своју одважност и храброст.
- На овај начин ми терамо и неке зле силе, штеточине, зле духове. Обавезно се пеку пекарске кифле и крофне и кокамо кокице уз буку, тако што деца ударају кашикама у шерпе и имамо звона којима терамо зле духове. Некада се народ тако око ватри окупљао у пролеће пре сетве и сећам се као дете да су мени и мојим сестрама тада родитељи куповали нове ствари, ишли смо у цркву на Врбицу, то су дани када се породично окупљамо око трпезе - испричала је Биљана Мандић.
Теолози тумаче да светлост ватри Лазарица симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења.
Веровање је да онај ко успе да прескочи пламен Лазарице тиме са себе „чисти“ и „жеже“ добар део грехова, односно да својеврсни подвиг младих има дубоку симболику. Обичај паљења ватри Лазарица који се задржао или је обновљен у многим банатским местима, негује и дух хришћанског заједништва.
М. Митровић
