Надомак Сенте од кукурузних ћутки правили тракторe и лутке

Шта се све може урадити од кукурузних ћутки и љуштике добро зна мајсторица Магда Сабо из Торњоша, која настоји да те вештине пренесе на младе, па је децу обучавала на Интеркултурном етно кампу приређеном на Халас чарди надомак Сенте.
с
Фото: М.Митровић

- Деца треба да се опробају у овим вештинама, како то изгледа, како смо се ми играли када смо били мали. Успели смо да урадимо котарку од ћутки, што нам је некада била играчка, а од кукурузовине и ћутки смо правили тракторе и лутке. Лутке смо облачили одећом од љуштике, јер крпице нисмо имали. Знали смо да таквим луткама представимо целу породицу. Једноставно, као деца смо се сналазили, није било могућности да нам купе играчке, па смо их сами правили за себе од материјала који нам је био доступан - објашњава Магда Сабо, која у Торњошу има Етно кућу „Магдин дом“ у којој су изворне народне рукотворине главни експонати.

Магда прича да из периода када се са вршњацима занимала рукотворинама, има јако лепе доживљаје и успомене.

- Доживљај је био да смо успевали да направимо играчке, а не да нам их старији укућани купују, за шта и није било пара. За нас је била игра док смо радили на прављењу играчака. Деци сада показујемо како је то некада било, јер им је то непознато, поготово ако долазе из града, не знају ни шта су ћутке – каже Магда Сабо - Десило се да нам кулу или котарку од ћутки сруши ветар, али то не представља проблем, пошто се све одмах може градити испочетка. Занимљива су и такмичења деце ко брже направи вишу котарку и да се не сруши. Може се играти природним материјалима који нису скупи, доступни су деци готово у сваком сеоском домаћинству, само их треба узети, играти се и испољавати креативност.

Ткање од старих крпица је такође могуће, на импровизованим малим разбојима. Ткањем се може старим крпицама удахнути нови живот прављењем малих торбица за мобилне телефоне, одлагање кључева и других ситница, што је интересантно за девојчице.

- Стари материјали од мајица или сукњи које више нису у употреби не морају се бацати, него се исеку на траке, па је неопходна добра воља и стрпљење. Нису само у питању производи који на тај начин настају, него је важно и да деца науче како да узму у руке и користе маказе и исеку крпице. Већ је успех ако исеку крпице и направе клупко од тог материјала, а када већ имамо клупко, крећемо корак даље да их обучимо ткањем - указује саговорница.

Магда од љуштике прави женске торбе, простирке, ципеле и папуче, па су јој се најавили из Етнографског музеја из Београда, да то што ради сниме, јер тиме се нико у Србији не бави и може да прикаже јединствен стари занат и сачува га од заборава.

Фото: М.Митровић

Пустовање је исто тако стара вештина којом децу учи Марија Ружа из Сенте, за шта је потребна чиста природна вуна претходно офарбана синтетичким бојама.

- За пустовање поред вуне потребни су сапун и топла вода. Вуну треба наквасити и насапунати, па спљоштити, сабити рукама, да се добије што чвршћи материјал, вунено сукно. Од тога су се раније правиле капе, торбице и простирке разних облика и шара, а у Казахстану и том делу Азије се праве и јурте, врста шатора коју су номадска племена користила као свој дом. Пустовање сам давно учила у Суботици и у Мађарској, а деца се заинтересују када им се приђе на прави начин, на оваквим радионицама. Жељна су да испробају и науче нешто ново... - испричала је Марија Ружа.

Агнеш Нађ Абоњи и Дора Терзић из сенћанског Рукотворилачког удружења „Розета“ децу су училе да праве играчке од текстила, а потом се прешло на играчке од дрвета и других материјала.

- Волимо да рукотворине буду од природних материјала. Управо покушавамо да после фарбања направимо неке звечке јер деца изводе игре уз песме и плес, тако да су им оне су им потребне за давање ритма. Звечке које правимо су врста народног инструмента. Укључили смо и игре вештине штаповима од дрвета леске. Правимо још лопте крпењаче и разне играчке од ћутки и љуштике, предмете од коже. Децу све занима и пошто се наше удружење бави шароликим стваралаштвом прилика је да их на камповима научимо израдом рукотворина - каже Агнеш Нађ Абоњи.

Силард Бевиз, један од организатора кампа, сматра да је битан разноврстан програм за учеснике, а да је најважнији циљ да се прикажу рукотворилачке вештине и стари занати, да се деца укључе и савладавају те вештине кроз игру. У етно камп било је укључено око 50 деце из Сенте и околине, старости од седам до 15 година, али дошла је и неколицина предшколског узраста.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести