Поред отпочетих радова на актуелном пројекту изградње асфалтног пута Стапар–Сивац, који ће великом броју овдашњх пољопривредника олакшати приступ њиховим њивама, одржан је и састанак сарадника на пројекту изградње заливног поља “Стапар” на власницима земље која се налази у оквиру подручја обухваћеног овим пројектом.
Током састанка представљен је пројекат који би омогућио постављање система за наводњавање на око 1.500 хектара ораница, као и бенефити и могућности које би земљорадници могли да остваре кроз његову реализацију. Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић истакла је да ће на овај начин и већи и мањи локални пољопривредни произвођачи моћи да унапреде своју производњу, али и да буду конкурентнији на тржишту. Реализовањем пројекта изградње заливног поља “Стапар” створили би се услови за избор пољопривредних култура (једногодишњих и вишегодишњих), чија је технологија узгајања сложенија и захтева примену наводњавања.
Управљање заливним пољем “Стапар” предвиђено је да буде по узору на фармерску праксу у Холандији и Италији, земљама у којим у оваквим системима управљају водне заједнице или задруге, па је и стапарским земљорадницима, иначе чувеним по рекордима у биљној производњи, који су присуствовали састанку, предложено да се и они организују у такозвану “водну задругу”. Пројекат изградње заливног поља “Стапар” од стране надлежних институција оцењен је као иновативан и јединствен, а услови за његову реализацију остварени су захваљујући изградњи седам цевастих пропуста испод пута “Стапар- Сивац” у делу катастарске оптшине Стапар. Град Сомбор је за изградњу цевастих пропуста суфинансирао са више од 11 милиона динара, док је улагање у цео пројекат имало и Јавно водопривредно предузеће “Воде Војводине” са 14 милиона динара. Власници и корисници постојећих 100.000 хектара ораница у сомборском атару, које се налазе на подручју густо помреженом каналима Дунав-Тиса-Дунав, донедавно се нису могли похвалити да одскачу у проценту пољо-земљишта које се наводњавања, уклапајући се тиме у српски просек од 1,5 до два одсто површина под системима за наводњавање.
Колико овај пројекат значи за подизање компетитивности сомборске пољопривреде, уз чињеницу да се пољопривредници све чешће опредељују за воћарску и повртарску производњу које нема без наводњавања, говори и податак да се на подручју целе Западне Бачке наводњава тек нешто више од 6.000 хектара. Ови подаци се морају узети са резервом, имајући у виду чињеницу да све моћнија приватна пољопривредна предузећа и већа пољопривредна газдинства ужурбано повећавају ниво средстава које улажу у наводњавање.
М. Миљеновић
