По занимању сам ветеринарски техничар, али тај посао сам радио најкраће. Био сам и капетан ратног брода, али целог живота сам, у ствари, желео да радим нешто креативно, својим рукама. У својој 55. години сам одлучио да то буде израда украсних свећа, прича Александар Мојић.
Начин на који израђује свеће, од којих је свака прича за себе, стар је неколико векова. Овај начин израде потиче из манастира на Уралу, из 16. века, а чест је и у Русији и Украјини.
Из табле парафина, посебним методама, резбари се свећа. Учио сам од руских мајстора ове технике, којих више нема много. За израду једне свеће потребно ми је десетак сати, много стрпљења, вештине, али и талента. До скоро сам био једини воскар у Србији који израђује украсне свеће на овај начин. Ни у свету их нема много. Сада имам троје ученика и срећан сам што ћу оно што сам научио пренети другима и што ће, ето, неко наставити да се бави овим старим занатом, истиче Александар.
Александар има сертификат надлежног министарства да је његов посао класификован као стари занат.
Стари занати се у свету јако цене и чувају. Надам се да ће тако бити и код нас. Свака свећа коју израдим је јединствена, не постоје две исте. А најсрећнији сам што су моје свеће увеличале многобројне радосне тренутке, као што су венчања и крштења, како у нашој земљи, тако и у иностранству. Од парафина могу да направим чуда. Из своје маште или по нечијој жељи, завршава своју причу Александар Мојић.
Жељко Балабан
