Овај споменик, посвећен добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата из Томашевца, прати изузетно занимљива историја.
Оригинални споменик првобитно је био постављен у правцу средишњег излаза из парка и био је окренут према православној цркви и ограђен оградом од кованог гвожђа. На иницијативу добровољаца, свечано је откривен 30. децембра 1920. године.
На врху споменика налазио се мермерни двоглави орао, чија су раскриљена крила превазилазила ширину стуба, а при самом врху стуба два медаљона, фотографије у порцелану, Краља Петра Првог и Регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона је био уклесан текст прожет патриотском нотом, објашњава етнолог Бранислав Милић из Завода за заштиту споменика културе Зрењанина, установе која је израдила пројектно – техничку документацију за обнову споменика.
Након окупације Томашевца 1941. године, власти су наредиле уклањање споменика, те је он демонтиран и постављен на месном гробљу. Педесетих година прошлог века, приликом одлуке о подизању споменика жртвама Другог светског рата, са месним властима је постигнут договор да се поред њега постави и споменик са гробља, али да се са њега уклоне сви симболи и текстови који су подсећали на краља.
Споменик је постављен 16. маја 1952. године, без уклањања спорних симбола и текста, који су прикривени налепљеним картоном. Међутим, због кише, картон је спао, што је изреволтирало тадашње власти, које су већ следеће ноћи између 17. и 18. маја уклониле споменик. До дан данас није се сазнало ко је учествовао у уклањању споменика нити где је бачен. Претпоставља се да је бачен у Тамиш, објашњава Милић.
Наш лист је већ наредне године поново објавио текст под називом “Споменик на дну Тамиша”, у којем је истакнута заинтересованост Општинског одбора за заштиту споменика културе да се споменик томашевачким добровољцима из Првог светског рата пронађе или подигне нов.
Данашњи споменик је свечано откривен на дан победе над фашизмом, 9. маја 1970. године. Постављен је у североисточном делу парка, у близини зграде земљорадничке задруге, окренут према главној улици и удаљен пар метара од уличне регулације. Пре извођења радова на његовој обнови, споменик се налазио у лошем стању, те је ради спречавања његове даље деградације било неопходно извести конзерваторско - рестаураторске радове. Након утврђивања стања споменика, предложене су одговарајуће мере техничке заштите и спроведени су потпуни конзерваторско-рестаураторски радови засновани на савременим принципима заштите, истиче Милић.
Поред конзерваторско - рестаураторских радова, простор око споменика је партерно уређен са две прилазне стазе, а утисак је појачан декоративним подним осветљењем, које додатно скреће пажњу јавности подсећајући их на догађаје од пре сто година, изузетно битних за српски народ, поготову за простор Војводине.
Жељко Балабан
