„Постоје ситуације када родитељи одбијају помоћ коју ми нудимо, а то је заправо сигнал да му морамо још више помоћи. Најбитније је наћи се онима којима је тешко да превазиђу проблем“, истичу дефектолози.
Према речима дефектолога Марка Кошутића, директора “Плаве птице”, родитељ је скоро увек неприпремљен и необавештен када се роди дете са сметњама. У тим ситуацијама, на радницима социјалне заштите, а највише дефектолозима је велика одговорност, како саопштити родитељу, објаснити му шта представља та тешкоћа коју дете носи, и како се то развија у каснијем добу, као и шта је у најбољем интересу детета.
„На родитељима је велика одлука да ли ће дете касније имати редовну наставу или не, на дефектолозима није да сугеришу нити одреде, већ да саопште предности и мане“, истиче Кошутић.
Постоји инклузија активности и инклузија места, што је школа.
„Никада за 15 година рада са малом децом, није се десило да је родитељ наше поруке схватио злонамерно, да ми утичемо на њега на негативан начин, јер смо ми у комуникацији отворени“, каже Кошутић и додаје да аутизам није прелазна болест, па тако није ни обрнуто.
То захтева сигурност и знање шта је детету, који је његов проблем и шта даље може да се уради. Постоје и они који дају неодређене информације “биће добро, боље, видећемо” и никад нису криви родитељи за неприхватање.
М. Сћ
Пројекат „Равноправни” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
