Иако су у Војводини утемељили нови живот истрајни су у племенитој идеји да у сећањима сачувају завичај, без обзира када су и под којим околностима напустили Доње ливањско поље, али и да пружају подршку малобројним земљацима који су остали у том крају Босне и Херцеговине.
Да би на дружењу и весељу сусрели рођаци и комшије и упознале нове генерације, на заједничко дружење дошли су Крајишници из Суботице, Београда, Бачке Паланке, Кикинде и других војвођанских места, али и они који живе у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и другде, где их је однео животни пут. Нема раздаљине коју не могу прећи да би се евоцирали успомене на завичај, који носе у срцу.
Мада су многи саградили нове куће и свили породична гнезда у војвођанским местима, нису се одрекли својих родних огњишта у Доњем ливањском пољу. Рођен у Казанцима код Босанског Грахова Илија Ињац (75 ) сада живи у Панчеву и са југа Баната често се упути у посету родном селу. Љубав према родном крају исписао је у књизи „Ријеч завичајна”, која је промовисана на сусрету у Бачком Јарку.
Ињац је у стиховима описао обичаје завичаја, навике, зборовања, прела, али и злочине које је у овом крају починила хрватска војска у операцији „Олуја”. У књизи Ињац говори и о обнови порушених цркава у Доњем ливањском пољу, и пева свом завичају:
„Подинарје, завичајна слико, не може те избрисати нико”, један је од стихова из књиге, а Ињац је сачинио и опширан речник топонима и народног говора у 16 насељених места у Доњем ливањском пољу.
Директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине Душко Ћутило констатује да у Војводини има више од 70 завичајних и избегличких удружења са којима имају одличну сарадњу.
- Желимо да их институционално повежемо, да боље сарађују, да размењују идеје и сарађују на заједничким акцијама. Зато 22. фебруара у Новом Саду организујемо други Сајам завичаја. Показаћемо и јединство и солидарност, а та удружења представиће свој завичај у најлепшем светлу. Учешће и за излагаче и за посетиоце је бесплатно – најављује Душко Ћутило.
Начелник општине Босанско Грахово Милорад Глигић, који је дошао на дружење са земљацима у Бачком Јарку, каже да у Грахову стално зимује свега 1.300 људи.
- Лети нас је нешто више, јер неки дођу да проведу два, три месеца. У основној школи је 80 ђака, а средњошколци на наставу путују 30 километара у Дрвар. Школа, црква и културно-уметничко друштво „Гаврило Принцип” су три најсветлије тачке живота. Амбуланта припада Дому здравља у Дрвару, али смо бољу заштиту имали док је била при дому у Ливну. Имамо апотеку, а лекар долази три пута седмично. Живимо у Кантону 10 где је већинско хрватско становништво. Јако је тешко. Боримо се за опстанак. Помоћ нам пружају Република Српска и Србија - истиче Глигић.
Удружење Ливљана и Граховљана из Бачког јарка сарађује са сродним удружењима из завичаја, попут „Огњене Марије ливањске”, учествујући у акцијама подршке малобројном земљацима у Доњем ливањском пољу.
- Окупљамо се око идеје да земљу предака не треба заборавити. Афирмишемо обичаје и културу краја из којег потичемо и одржавамо везе са људима који тамо живе - каже председник Удружења Ливњана и Граховљана адвокат Владимир Вујановић из Темерина.
На сусрету „Чувајмо завичај од заборава” Удружење Ливњана и Граховљана је за сталне донације и помоћ у раду захвалницу доделило земљаку Здравку Томићу из Сирига. Добром штимунгу на дружењу Крајишника у Бачком Јарку допринела је певачка група „Звуци Виторога”, оркестар Новице Текића и фолклорни ансамбли културно уметничких друштава из Бачког Јарка и Старог Ђурђева.
Текст и фото: М. Митровић
