-Немамо разлога да се стидимо тековина Другог светског рата, па отуда чуди да је замрла активност и све се свело на пуко и скромно обележавање значјаних датума из тог периода. Од како је СУБНОР изгубио статус организације од посебног значаја и сврстани смо у сферу удружења грађана, запали смо у потешкоће. Последњих годину дана је локална самоуправа побољшала однос према нама и верујем да ће бити боље после Изборне скупштине, коју планирамо да одржимо између 20. и 25. октобра - чули смо од Јелене Чешљевић.
Догогодишњи председник бечејске борачке организације Градимир Yигурски нагласио је да је сав рад пао на шест, од укупно 13, чланова Општинског одбора, док је шире чланство потпуно неактивно.
-Нема шта да кријемо. Нарушени су међуљудски односи у организацији и то је узрок свих недаћа и проблема. Покушавамо да се стабилизујемо, али тешко иде. Уз то, оптерећени смо материјално-финансијским пробелмима. Просторије смо добили на коришћење, али нисмо у могућности да платимо воду, грејање, струју, телефон и све нам је искључено, а било је случајева да учешће у обележавању важних датума финансирамо из својих yепова. Чинимо напоре да се превазиђу нагомилани проблеми, постоји могућност да нам се прикључе нови људи, који ће моћи да одговоре актуелним задацима. Тековине НОР-а више нису атрактивне за млађе генерације и, готово, да их нема на обележавањима значајних датума наше историје. Не могу да схватим да се нашем позиву не одазивају ни најближи потомци страдалих жртава у Другом светском рату - примећује Градимир Yигурски.
Борци верују да је неопходно да им се врати стари статус организације од посебног значаја. Проблем је и то што се нагомилало разних организација с пефиксом „борачка“. Бечејци сматрају да је добра идеја да се сви, борци из Првог и Другог светског рата, и последњег деведесетих година прошлог века на простору бивше Југославије, споје у једну кровну борачку организацију, и да се по секцијама да се обавља активност.
Обратио се и последњи изабрани председник Милан Башић, који потврђује да је у последње време локална самоуправа припомогла у појединим моментима, те да овдашња саобраћајна компанија „Бечејпревоз“ бесплатно превози борце на територији општине, а на другим путним правцима одобрава попуст од 30 процената, али то је далеко од стварних потребе организације. Бораце ратова из деведесетих година представљао је Милун Чукоровић, који подржава идеју да се сви удруже у једну организацију.
На новинарско питање шта ће бити са несталим спомен бистама у граду, речено је да се дошло до калупа биста петорице Бечејаца и сада се траже средства да се израде и поставе бисте на постаменте. Речено је да је исправљена грешка у списку страдалих у Јужнобачкој рацији 1942. године, где је, уместо Жарко, писало Живко, Грчић. На захтев Покрајинског одбора СУБНОР-а, одговорено је да су у Бечеју остала само двојица живох бораца из Другог светског рата, Никола Узелац и Михајло Шевић.
На крају рецимо да је прва наредна манифестација коју борци обележавају, 8. октобар Дан ослобођења Бечеј од фашизма.
В. Јанков
