У Туристичкој организацији општине Житиште кажу да су у осталим местима заступљени мањи паркови и лепо уређени дрвореди. На појединим локалитетима могу се пронаћи и веома ретка и стара стабла која, поред тога што имају значајну биолошку вредност, представљају и природну атракцију.
„Житиштански парк има дугу традицију и подигао га је племић Антал Киш 1815. године. Једна прича говори да је парк подигнут због љубави, односно да је Киш био заљубљен у једну веома лепу, али сиромашну девојку. Пошто није могао да крунише ту љубав, подигао је парк у спомен лепоти и љубави”, кажу у Туристичкој организацији општине Житиште.
Атила Киш је 1847. године дао да се подигне у средишњем делу парка вештачко узвишење и мала кула од камена и печене цигле, висине око четири метра, која је названа Домбачка. Позната је и по имену Орлова кула. Наиме, прича каже да је једном приликом орао ухватио дете и покушао да га однесе. Међутим, у томе није успео, а људи који су радили на оближњој њиви су успели да ухвате орла. Не желевши да га убију, ипак су сматрали да орао мора да буде кажњен и одлучили су да га на неко време затворе у кулу на Домбачкој док „не одслужи“ своју казну.
Дуж стаза парка било је распоређено девет статуа које су представљале женске ликове из антике. Парк је био у власништву породице Киш све до 1899. године, када га је општина откупила. Житиштански парк је у то време имао и улазну капију и био је један од најлепших у Банату. Посебан украс парка чинили су јорговани засађени дуж стаза, па је парк понео назив и Јорговански.
У парку су данас заступљене различите врсте дрвећа. Симбол парка је такозвано криво дрво, а веома су атрактивни и појединачни примерци висећих калемљених јасенова.
Ж. Б.
