Обмањивање јавности да се у овом случају ради о нестајању шуме (нарочито се не ради се о крчењу храстове шуме), јасно демантујемо, јер се овде ради искључиво о обнови шуме, која је крајње неопходна”, наводи се у саопштењу и истиче да је овде реч о састајини храста лужњака вештачког порекла, па се тако и обнавља.
Није ни планирана „чиста сеча”, већ су све неопходне сагласности добијене за оплодну сечу предвиђену прво с пролећа у једном делу, а затим на јесен ове године, тако да ће ефекти обнове бити већ видљиви на првом делу површине.
У саопштењу „Војводинашума” наводе се подаци о процењеној запремини дрвета, која се од 2014. до 2020. знатно смањила и без икаквих активности са 7.227 кубних метара на 4.489 кубика. То је јасан знак природног одумирања стабала и извршених санитарних сеча (након ветролома) у претходном периоду, које су морале бити реализоване узимајући у обзир затечено стање шума.
„Јавности скрећемо пажњу да храст лужњак на овом подручју није до сада обнављан, нити је спровођена његова конверзија у шуме тополе како се то представља”, наводи се у саопштењу и најављује да ће се обнову шуме користити саднице произведене из жира сакупљеног у Срему.
Из „Војводинашума” поручују да уколико би се одлучили за приступ који сугеришу локална удружења, у будућности то не би била храстова шума, већ шума врста лаког семена, велике енергије клијавости и адаптибилности станишним условима. Храст лужњак у оваквим случајевима губи битку са грабом и јасеном, што је уједно и искуство и стање са терена из Срема где се налазе најбоље састојине храста лужњака у Европи и свету.
„Храст не би опстао без присуства струке” поручују из ЈП „Војводинашуме”, јер мора да се негује и штити од конкуренције, као врста светлости он губи битку са коровском и конкуретском вегетацијом која би се ту створила. Резултат би био, да на том месту, у блиској будућности не би имали храстову шуму. Данашњи климатски услови, у конкретном случају, не омогућавају природну обнову.
„Војводинашуме” истичу да је на подручју општине Бачка Паланка укупна површина шума износи 3961,24 хектара, при чему се сваке године обнавља само мањи део укупног ресурса. На тај начин се обезбеђује одрживо газдовање шумама, односно принцип трајности који подразумева да се свако године сече приближно једнака површина.
В. Х.
