Неру Белоцрквани описују као природни ђакузи и препоручују је гостима не само за пливање, већ и за шетњу, и како кажу за природну терапију за уморне ноге и напете живце. Ни високе, ни ниже температуре не спречавају локалце да изађу до Нере, а све више откривају је и туристи из далека.
„Волим да дођем на Неру, али волим и језера. Некако ми је највише срцу прирасло језеро Шљункара, ипак, када су високе температуре у Нери се најбрже човек освежи“ каже Београђанин Милан Петрић. Његов суграђанин Јанко Милосављевић потврђује:
„Брза је и плитка, али то јесте изазов за младе. Нема пливања колико хоћеш, јер узводно у оваквој реци то нимало није лако.“
бала Нере је већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама, вода у овој планинској реци која представља и природну границу са Румунијом брза је и далеко хладнија од воде у језерима. Белоцрквани Марко Радосављевић и Владица Недељковић кажу да око 300 дана проводе на обалама ове реке и сматрају да је она извор њиховог здравља, као и пешачење до њених обала.
„Не знам шта бих да нема Нере, имамо ми језера и она су лепа, али сам ја везан за ову реку. Долазим рано и већ после 10 сати склањам се од врућине, али се поподне враћам. И зими је овде лепо, чак ми и шетња до Нере не представља проблем, толико волим ову реку“, каже Владица Недељковић.
Радним данима посета је далеко мања, па купачи имају више простора, али и у току викенда без обзира на уско корито Нере, сви пронађу место за освежење од летње жеге, а они који открију Нерина језера користе их за купање и пецање.
В. Х.
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Бела Црква. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
