У Дому културе у Банатском Великом Селу представљена је књига „Насељавање Петровчана у Чибу – Челареву 1946-1947.“ др Милана Мицића.
Врстан познавалац прве и друге колонизације Крајишника у Војводини, историчар и књижевник др Милан Мицић, који је о овој тематици и добровољцима Првог светског рата објавио 15 књига, истакао је да је у Чиб - Челарево из Петровачког среза насељено 300 породица, Наково 245, Шарловин 190 и Елемир 148 породица, док је мањи број насељен у Бачки Јарак.
Књига о колонизацији Чиба - Челарева обухвата један кратак период када су се ломиле епохе, када се једно становништво које је ту до тада живело смењивало другим. Ово је део процеса у социјалистичкој Југославији када је у Војводину насељено око 250.000 људи. Књига говори о демографском међупростору односно о времену када је немачко становништво напустило ове просторе или било у логорима, а конкретно бави се досељавањем колониста и поделом кућа и и земље, почецима прилагођавања становништва, те евидентира да се један број породица и вратио у завичај.
Колонисти нису били хомогено становништво, јер се према речима Мицића састојало и од оних који нису били партизани, него су били у немачком заробљеништву, било је и породица из околине Дрвара који су најпре били у Македонији и потом им је био забрањен повратак. Иако је насељен у једном драматичном времену, уз пуно животне снаге и виталности овај народ је успе да преброди све проблеме и тешкоће у новој средини.
Седам деценија после колонизације, група истакнутих потомака колониста са подручја Босанског Петровца се окупила у удружење с циљем да развијају свест о старом завичају код потомака који живе у 114 места широм Војводине.
Зато је др Милан Шево из Челарева у Банатском Великом Селу организовао промоцију књиге (о колонистима Челарева), јер су и мештани овог села на подручју Кикинде део исте приче, а њихови потомци повезани су завичајним нитима.
Књига је објављена крајем прошле године и до сада је поред Челарева представљена у Новом Саду.
О књизи је говорио и рецезент др Предраг Вајагић, а одломке је казивао глумац аматер Милан Бурсаћ из Бачке Паланке, иначе најмлађи рођени брат народног хероја Марије Бурсаћ, чије име носи КУД у Банатском Великом Селу.
Публициста Душан Дејанац из Кикинде је говорио о Шарловину, сада саставном делу Банатског Великог Села, са некадашњим насељима Солтур и Хуберт, а у односу на њих Шарловин је најкомпактнији јер је од 196 породица чак 190 насељено из среза Босански Петровац. Приређена је и изложба фотографија и фото докумената из периода колонизације обрађених у књизи, а програм је обогатио и наступ певачке групе КУД „Извор” из Накова изворним песмама из завичаја.
М. Митровић
