Реч је о пројекту који финансира Европска унија, а како би учествовале у њему, професорке Елена Зарупски и Маријана Тешић су уз подршку школе направиле свој пројекат и конкурисале за средства у области општег образовања, Еразмус+ КА1. Њихов пројекат био је осми на ранг листи од 35 пројеката школа из Србије које су конкурисале. За европски пројекат конкурисале су школе из 27 земаља ЕУ, док наша земља учествује као придружени члан овом европском програму.
- Наша тема је била пројектно учење, према тој теми смо и тражиле курс. Упознале смо учеснике из 17 земаља, слушале предавања и учествовале у радионицама, али смо имали и организоване излете и обиласке културних знаменитости Исланда. Стварно смо уживале у свему. Дан нам је почињао рано ујутру и цео дан и вече смо имале организоване активности, како бисмо се упознале са њиховим школским системом, али и читавом културом и историјом Исланда – каже Елена Зарупски.
Њена колегиница Лела Јовановић истиче да је најбитније то што су професори могли да упознају школски систем ове острвске земље, који функционише другачије од нашег:
- Домаћини су нас одвели у најбољу школу у Рејкјавику, али су нам показали и стање у другој, старијој школи, па смо тако могле да упоредимо две школе и видимо да ни код њих нису све школе сјајне, али је систем њиховог функционисања и рада са ученицима свакако другачији од нашег.
Програм појектног учења, са којим су отишле на Исланд и тамо се додатно едуковале о томе, представља модел према ком наставници више укључују ученике у процес учења и наставе уопште, како би се изменио класичан приступ настави који се базира на предавањима наставника и ученицима као пасивним учесницима, који седе и слушају.
- Циљ овог пројекта је да наставник усмерава децу да они сами одлучују шта би хтели да уче, на који начин то да раде и да то раде сами, кроз писање пројеката, различита истраживања и слично, а наставник је ту да их усмери да они то што боље изведу. Закључиле смо да њихов школски систем децу оспособљава за живот, подстиче и да сами истражују, раде на себи, немају страх од јавног наступа и слично. Поента свега је да је класични вид наставе превазиђен, јер данашњи ученици немају више пажњу какву су имали годинама и деценијама пре, па тако морају да их анимирају, да су они у покрету, да нешто раде, да за учење користе нове алате које воле попут различитих апликација и програма, али и ручних радова и слично. То се у њиховом образовном систему развија и подстиче на сваком кораку, па и у склопу пројекта у ком смо ми учестовале – каже Смиљана Чурић.
Боравећи на далеком Исланду, професорке су имале и неочекиван сусрет са неким ко зна где је Тител.
- Једно вече смо враћајући се са вечере разговарале и пришао нам је неки момак и рекао како је морао да нам приђе, јер је чуо српски. Док смо се упознавале са њим, рекао нам је да је има фамилију у околини Новог Сада, изненадиле смо се када смо чуле да има стрица у Тителу, па је била јако смешна и његова реакција и покушај да тако изненађен и насмејан позове стрица у већ касним ноћним сатима, да му се похвали како је на Исланду срео људе који раде у његовом месту, причају професорке.
Све што су научиле током свог боравка на Исланду, професорке сада треба да пренесу на своје колеге у Тителу, како би их подстакле да раде на анимирању ученика и да се баве пројектном наставом.
- Промовисаћемо такав начин рада, ово су мали кораци да се промени устаљени систем, јер су се ученици, њихова пажња и интересовања променили, па тако и ми као настаници морамо да пратимо ту промену – каже професорка економске групе предмета Лела Јовановић и додаје да су научиле и начине за побољшавање социјализације ученика и развијање њихове међусобне сарадње и дружења.
Професорка српског језика Маријана Тешић додаје да су направиле сајт и профиле на друштвеним мрежама под називом „Наша школа кроз Еразмус+ пројектно учење“ на ком ће колеге моћи да прате сва дешавања.
- У школама које ћемо посетити држаћемо радионице попут оних на којима смо саме учествовале на Исланду и тако ћемо покушати да их заинтересујемо за развијање овог вида наставе – каже Маријана Тешић.
Да је исландски образовни систем доста либералнији од нашег, један је од главних утисака које преносе:
- Једноставно речено, на Исланду се ђаци оспособљавају за живот. Развијање вештина је главни сегмент њиховог школског система. Они уче да шију, штрикају, баве се ручним радовима и за њихове ђаке телефон у руци не постоји. Деца се уче да буду одговорна за све своје постуке и за изборе које праве. Немамо увид у то да ли њихова деца са таквим системом образовања знају више од наше, али је циљ њиховог образовања свакако оспособљавање ученика за живот.
С. Кнежевић
