Промоција, која је одржана на отвореном, на спортском терену у центру села, привукла је велику пажњу мештана, али и гостију из региона. Скуп је протекао уз поштовање прописаних епидемиолошких мера.
Представљање је започело читањем одломака из књиге, за шта су биле задужене девојке из Честерега, Милица, Ивана и Анђела, одевене у народне ношње из завичаја својих крајишких предака. Том приликом чули су се занимљиви детаљи, као на пример да је делегација села ишла у Београд 1947. године да протестује због лошег квалитета ораница. Са сетом је пропраћен податак да је 1945. године у школу уписан 651 ученик, а да је она сада издвојено одељење школе у Банатском Карађорђеву, са десетоструко мање ученика.
Секретар Месне заједнице Честерег Раде Бјелајац подсетио је на податак да је 14. септембра у ово село досељено 299 породица са 1900 чланова, из више општина бањалучког среза, а највише из села око Кључа. Он се захвалио Милораду Савићу на књизи која евоцира успомене на то време, али и Друштву новинара Војводине као издавачу и свима који су подржали штампање књиге.
Уредник издања Младен Булут веома похвално се изразио о књизи, која је резултат дугогодишњег напорног рада новинара и публицисте Милорада Савића.
-Од сада ће се Милорад Савић овде помињати по књизи коју је приредио, коју је брижно припремао годинама, а за коју се спремао цео живот. Обелоданио је неке непознате, или можда скриване важне чињенице. Одужио се и новинарском звању и свом роду и народу, а Друштво новинара Војводине почаствовано је што је аутор баш нас изабрао за издавача – поручио је Булут, уз закључак да су ова књига и њен аутор доказ да новинарство није безнадежно пропало.
Рецезент књиге Милан Мицић оценио је да је Милорад Савић веома успешно оживео успомене на људе са два завичаја, који су мењали историју и у банатској равници, као и пре тога у крајишким врлетима.
-У првом делу књиге Савић се бави науком, цитирајући обиље извора. А када почиње прича о насељавању Крајишника, он је распеван, емотиван, нежан... Читајте са пажњом и љубављу, обрадујте себе читањем ове књиге, јер је она вишеслојна, то је једна врста читанке и споменара – нагласио је Мицић.
Завршну беседу имао је аутор, који се захвалио свима који су подржали његов рад, не заборављајући ни оне који су се трудили да му одмогну. Савић је подсетио на разлоге зашто је у књизи користио израз досељеници, а не колонисти. Обелоданио је и ко је аутор фотографије босоноге дечице и једне мајке са бебом у нарамку, која се нашла на корицама књиге, и зашто је фотографија млина на последњој. Он је дао и сасвим поуздано објашњење за топоним Честерег, објаснивши у какве је све замке упадао копајући по архивама.
Ж. Балабан
