Према речима члана Градског већа, задуженог за пољопривреду, а од скора и за заштиту животне средине, Слободана Јованова, сам град је покривен мрежом за одвођење отпадних вода, док је Павлиш, у ком се налази извориште воде, први дошао на ред од свих околних села.
- Добијамо велику помоћ од Покрајинске владе, али оно што нам највише недостаје јесу пројекти за канализације које треба да урадимо - истиче Јованов. - Осим Павлиша, ту су и Уљма, Избиште, Велико Средиште и Гудурица у којима ће се најпре радити канализација.
Наведена села су уједно и највеће катастарске општине у којима је урађена комасација земљишта, док је у Уљми издвојена парцела за предвиђени пречистач, који би обухватио и Избиште. У сваком случају, план је да до 2025. године сва насељна места добију канализацију.
Међу увек актуелне комуналне теме спадају и депоније са којима се надлежни константно боре и смишљају како да реше то питање које их деценијама мучи.
- Сваке године се боримо са дивљим депонијама у насељеним местима, додуше напредовали смо тако што од прошле године имамо план одлагања отпада - наводи наш саговорник. - Имамо и план да то више не буде депонија него рециклажни центар, али смо ту слаби са пројектима. Међутим, ако успемо да реализујемо ту идеју, бићемо лидери у земљи и у овој области.
А док отпад не стигне на крајњу „адресу”, мештани Вршца и околних села имају лошу навику остављања кабастог отпада испред својих кућа, очекујући да ће их дежурне екипе комуналаца истог тренутка санирати.
Недавно је отпочет пројекат обележавања Вршачких брегова и у плану је да се у наредном периоду приведе крају. Удруживши разна удружења, организације и институције са локала и покрајине, успели су да поставе информативну мапу и закораче у другу фазу реализације пројекта.
- Сада нам следи обележавање, постављање 120 стубова, око 200 и нешто путоказа, и то треба да завршимо у наредном периоду, док нам у трећој фази остаје мобилијар - каже члан Градског већа за пољопривреду и заштиту животне средине Слободан Јованов, скренувши нам пажњу на важност Вршачких планина, нарочито током ванредног стања када људи напуштају град и уточиште налазе у природи.
- У овом периоду је проблем што су људи навикли да износе остатке из својих башта. Режу воће и све то изнесу на улицу и сматрају да комунално предузеће треба одмах да однесе, а не сете се ни да их бар назову и кажу. Онда комнални инспектори излазе на терен и пишу пријаве. Кабаст материјал нам је највећи проблем. Предузеће „2. октобар” је пре месец-два узело дробилицу за кабасти зелени отпад који после носе на депонију где су издвојили јаме за компостирање - каже Јованов, додајући да ће та механизација добро доћи и за крчење осушене вегетације у деловима где је завршена комасација пољопривредног земљишта.
С друге стране, на квалитет живота и животне средине и те како утичу ветрови по којима је Вршац познат. И то двојако. Осим што је добар савезник по питању чистог ваздуха, исто тако је, шала или не, задужен и за чисте улице.
- На срећу, немамо загађиваче, јер наша индустрија води рачуна по том питању - указује члан Градског већа за пољопривреду и заштиту животне средине. - Такође, имамо добру покривеност природним гасом иако и даље има оних који се греју на чврсто гориво. У плану нам је да направимо уступак и да дамо прикључке на више рата.
А како би ваздух био што чистији, идеја је да се направи расад за пошумљавање и ветрозаштитне појасеве. У Вршцу се воде тиме да је боље имати неколико мањих и лакше остваривих пројеката, него обећавати нешто што не би успели да испуне.
Л. Радловачки
