Србобрански еколози су први реаговали и зауставили загађиваче, а поступак је у току и испуст отпада у речицу је на овом делу заустављен.
Председник општине Србобран Радивој Парошки каже да локални загађивачи нису ни једини ни пресудни, када је реч о загађењу Криваје.
- У петак сам имао састанак са србобранским еколозима, који сматрају да ланац за потпуно решавање загађења Криваје, као и осталих еколошких проблема, пуца код локалне самоуправе, што није тачно. Пре свега, није локална самоуправа та која решава питање загађења. Водоток, односно река Криваја није само у Србобрану - каже Парошки. - И нису само србобрански сточари загађивачи. Слажем се да треба да решимо питање наших загађивача, али то не можемо да радимо и у другим општинама.
Према његовим речима, највеће загађење кад је реч о Криваји потиче од привреде Бачке Тополе, а кад је реч о Великом бачком каналу од привреде Црвенке, Врбаса и Куле.
- То се доказало јесенас, кад је црвеначка шећерана испустила велике количине загађене воде, која је заправо довела до еколошке катастрофе и то највише код Србобрана - истиче Парошки. - Србобран има више водотокова, ту је Канал, Криваја која пролази кроз центар Србобрана, те Бељанска бара која је чиста и заштићени је парк природе. Велики бачки канал и Криваја загађени су дуж целог тога. Тако Криваја има загађиваче у Бачкој Тополи, док канал највише загађују у Врбасу, Црвенки и Кули, када је индустрија у питању.
Парошки сматра да ће се проблем решавати тако што ће Општина Врбас добити одређена средства из иностранства да реши питање загађења Великог бачког канала.
- Да ли је Криваја загађенија у Фекетићу или Србобрану, не бих знао да одговорим. Знам само да с пролећа људи пецају рибу на Криваји, док се лети бране које су узводно затварају и веома је слаб проток и ту долази практично до забарења Криваје, од Фекетића према Србобрану, тако настаје заправо велики проблем - каже председник Општине Србобран. -Ми ћемо наше загађиваче решити, односно две фарме свиња које су почеле да исправљају проблем и то је добар знак.
Он каже да сточне фарме испуштају отпад у лагуне (базене) које попусте и тако се отпад даље излије у реку.
- Једна фарма је сада санирала те земљане лагуне и неће више постојати могућност да стајњак пробије брану и уђе у Кривају, а имамо информацију да друга фарма износи стајњак на своје њиве, тако да ће проблем Криваје, бар кад је реч о србобранским загађивачима, бити решен - тврди Парошки.
Проблем загађења Криваје погађа општине Бачка Топола, као и Мали Иђош, у којима мештани примећују да река у којој су се некад купали, данас нема живи свет, тачније и рибе и жабе су нестале, а они који живе надомак реке, не могу да отваре прозоре. Подсећамо да су становници општине Мали Иђош, уз подршку локалне самоуправе прошле године покренули и петицију, да се река очисти. Као највећи загађивач Криваје наводе се три компаније у индустријској зони Бачке Тополе, које не поседују пречистаче и испуштају отпад у саму реку. Законски рок им налаже да до 2025. године ово исправе.
Покрајинска влада је ове године општинама Бачка Топола и Мали Иђош доделила и другу траншу средстава за изградњу пречистача отпадних вода укупно вредних 595,3 милиона динара у Бачкој Тополи и 479 милиона динара у Малом Иђошу, а изградња пречистача почела је прошле године. Општине имају обавезу да изграде и главне колекторе, што би требало да доведе до смањења загађења реке. Изградња два пречистача трајаће ове године.
Кад је реч о великом пречистачу отпадних вода који се налази у Врбасу и за који је Европска унија издвојила 25 милиона евра, а који још увек није пуштен у функцију и предат на управљање општинама Врбас и Кула, већ се раде пробна тестирања, Парошки сматра да је питање која је технологија примењена да се санира канал, јер је ту највећи проблем у муљу, који је токсичан и садржи велику количину тешких метала.
Маша Стакић
