Као и многа друга фрушкогорска језера настало је средином осамдесетих година прошлог века, преграђивањем потока Међеш чиме је створено акумулационо језеро површине око 48 хектара, дубине 4-5 метара са тим што је на неким местима и дубље, а прављено је са наменом да се водом из језера заливају околни воћњаци и оранице. Шатринци, Нерадин или Крушедолски Прњавор су најближа места Језеру Међеш и иако не звуче као препознатљиве локације, до овог језера се из рецимо Новог Сада, доста лако стиже. А када се стигне онда се заборавља и оно мало могућег губљења успут.
А успут је увек добро питати како стићи до језера па од двојице Нерадинаца који покушавају да кукуруз ослободе сирка, осим смера у којем треба ићи даље, сазнајемо и то да се језеро зове Шатриначко али да је уствари на нерадинском земљишту. Та теорија је остала непотврђена, али су упутства и друге паорске мудрости о тренутном стању тзв малих пољопривредних произвођача, овог двојца, били прилично јасни и прецизни...
Пут који скреће ка језеру води директно до јединог објекта на обали – кафанице – ресторана који додуше није био отворен, а који према речима пецароша сада понекад ради викендом, док током лета буде отворен стално. Из храстове хладовине, одавде се пружа поглед на језеро и брану, док се одмах испод налази плажа коју мештани највише користе за купање. Ту су направљени и тушеви, чесме, кабина за пресвлачење, а одмах поред је и терен за одбојку на песку. Иако је овде умело током купалишне сезоне да дође и по пар стотина људи, о чему сведоче фотографије са језера од пре десетак година, у последњих пар све је мање купача, наводно и због неких несрећних случајева утапања... Иако у дану посете Шатриначком језеру температура први пут ове године прешла 30 степени, није било купача, али није ни чудо обзиром да је температура воде још увек 20.
Уз саму брану језера изграђено је посебно постројење преко којег се вода из језера извлачи и кроз системе се наводњавају околне њиве и воћњаци. Ту сазнајемо да је за рибљи фонд језера којим управља служба Националног парка Фрушка гора, „кобна“ била 2014 година кад је у једном дану овде пало преко 150 литара кише по м2 што је довело до великог изливања и воде из језера и потока који доводе и одводе воду из њега. Звучи као пецарошка бајка, али кажу да је изливање било такво да је огромна количина рибе на крају завршила у селу (Шатринцима), по јендецима и ливадама те су рецимо на фудбалском стадиону покупљени примерци од по неколико килограма. Репортеру „Дневника“ који у неверици слуша, млади Стефан нуди и доказе у виду фотографија рибе коју је тада покупио практично на улици, док искусни Пишта који управља постројењем које напаја заливне системе, све потврђује климањем главе.
Идемо ипак даље под утиском приче о овом догађају који би се вероватно могао приписати утицају климатских промена, а мали број пецароша које смо приметили уз обалу говори у прилог да у језеру нема много рибе иако је овде својевремено направљен тзв полусистемски рибњак ,који је својим богатим рибљим фондом представљао једно од најпосећенијих и најатрактивнијих места за пецање, посебно познато по шарану.
Први на којег смо наишли, Никола из Врдника каже да годинама редовно долази на Шатриначко језеро, али да у последњих пар година не хвата скоро ништа.
„Било је свега и то добре, крупне рибе... Ево сад данима вадим само ове ситне што су вероватно убацили да хране смуђеве, а и прошле и претпрошле године је било тако... Стварно не знам шта се десило, чуо сам и ја за то изливање, али не знам да ли је то у питању или не порибљавају довољно“, каже Никола док враћа у воду упорне пешеве.
О језеру
Назив: Језеро Међеш – Шатриначко језеро
Локација: У близина места Шатринци
Површина: око 48 хектара
Дубина: 4-5 метара (на појединим местима и дубље)
Настанак: Акумулација потока Међеш
Употреба: Пецање и купање
Међутим, свега стотинак метара даље потпуно другачија ситуација... Двојац из Београда готово да не стиже да седне, јер риба гризе нон стоп тако да је стандардно питање „иде ли?“ у овом случају сувишно.
Између сталних трзаја и вађења испрекидано и укратко им износим теорију о „великом изливању“, а као одговор добијам подигнуту чуварку пуну солидних комада рибе чији се број повећава што би рекли „из часа у час“.
„Не знам како је то могло тако да се излије, али знам да рибе има и сада. Често долазимо и пре неки дан смо били и исто је било овако“, побија нам делимично тезу о епском егзодусу, млађи од двојице Београђана.
Случај о (не)постојању рибе у језеру Међеш тако добија на мистерији, те би репортеру „Дневника“ добро дошла помоћ агената Молдера и Скали како би се утврдила истина. Ако би њиховом чувеном слогану „истина је тамо негде“, додали „...на друштвеним мрежама“, онда би лако утврдили велики број разочараних пецароша који о пецању на Шатриначком језеру говоре углавном у прошлом времену, уз тек неку назнаку наде да се ситуација поправља. Међутим, без обзира на помало мистериозно стање рибљег фонда, ово место свакако треба посетити са или без штапова за пецање...
Текст и фото: Нико Перковић
