Иако је Тараш у Банату, велики део обрадиве земље житељи тог малог села поседују на бачкој страни реке Тисе. Да би до њива стигли, најближи пут им је преко реке, и то скелом, јер моста нема. До најближег, Жабаљског моста, треба превалити више од 30 километара, само у једном правцу.
Да немамо скелу, питање је да ли би и како земљу уопште обрађивали. То је практично питање опстанка села, каже председник Савета Месне заједнице Тараш Стеван Допуђ.
Скела ради целе године, сваког дана од 7 до 19 часова, а од када су асфалтирани прилази до прелаза на Тиси, пољопривредницима је неупоредиво лакше да се превезу.
Пољопривредни послови се сада обављају преко целе године. Сада се, на пример, земља ђубри, тако да је скела у сталном погону. Осим пољопривредника, користе је и туристи, јер у Бачкој у близини имају два лепа салаша. У Банат долазе Чуружани, има све више бициклиста. Скела скраћује пут многима, а и лепо је на овај начин прећи реку, истиче Допуђ.
Последњих неколико година, Град Зрењанин финансира одржавање скеле и тројицу радника који на њој раде. У складу са новим прописима, скела мора имати морнара, још један радник мора имати положен испит и бродарску књижицу, а постоји и помоћни радник.
Ж. Б.
