– Уписано је укупно 170 ђака од првог до осмог разреда. Већ годинама у селу се у први разред упише првака за једно одељење. Својевремено је школа од јутра до мрака била пуна дечје граје, ученика је било дупло више него сада, па се настава одвијала у две смене. Сада се, пак, школско звоно чује само током преподнева.
Директорка указује и на још једну разлику у односу на протеклих неколико деценија. Раније је целокупан наставни кадар био из места, док сада троје- четворо просветних радника живи у Турији и суседном Срборану, а други долазе на посао из Новог Сада.
Основношколско образовање у Турији датира још из давне 1730. године. У хроникама о месту , забележено је, да је у Турији од тог доба, па до 1961. године, када је изграђена садашња школска зграда било чак пет кућа у селу, у којима се учило читање, писање и где су се стицале основе општег образовања.
- Новоизграђена школа је 1961. добила име по народном хероју из Другог светског рата Петру Драпшину, рођеном у Турији - наводи директорка. - Од 2000. године у склопу школе је изграђена и фискултурна салу, коју после наставе користе спортски клубови. Од другог полугодишта наставници користе само електронски дневник, а локална самоуправа ће платити да у зборницу стигне осам таблет рачунара, како би школску администрацију наставници водили у опуштеној атмосфери. Школа одавно има беле табле.
Ученици ове штоле на лањском републичком такмичењу из историје и из географије заузели су високо треће место. То је и одраз пожртвовања наставника који долазе из других места, али не штеде себе и враћају се поподне у школу у време припрема за такмичења.
Ђаци из Турије били су први посетиоци комплекса Белог двора на Дедињу, када је ово здање отворено за јавност, па слика с брачним паром Карађорђевића заузима посебно место у витрини школе.
Изглед школе гледајући на то да је зидана пре безмало 60 година није наружен, а директорка Зеремски истиче да је то зато, јер се школски објекат редовно одржава. Пре десетак година комплетно су били реновирани санитарни чворови, па сада након деценије, требало би то опет урадити, као и поново асфалтирати главни улаз у школу и улаз у фискултурну салу, уредити двориште, и са машинама изгланцати ходнике и степениште обложеног каменом. Било би добро кад би цело здање било ваљано окречено. На школи је, пре неколико година, истиче директорка, замењена комплетна столарија и подови у учионицама, захваљујући донацији Владе Јапана , која је финансирала и куповину новог школског намештаја.
- Имамо пројекат да у дворишту школе направимо еко учионицу и позорницу, због драмске секције која активно ради деценијама. Нисмо прошли на конкурсу НИС-а „Заједници заједно” , али не одустајемо од те замисили, као и да се уради прилаз у школу за особе са посебним потребама – наглашава наша саговорница. Овде немају ученике са посебним потребама, али имају спреман пројекат за то, па не губе наду, да ће ту инвестицију остварити новчаном потпором са стране.
З. Делић
