Када је имала 32 године лекари су установили болест бубрега чији је узрок био непознат. Њена мајка, Габријела Тот Кираљ каже да је одмах знала да ће дати ћерки бубрег и била је спреман на операцију. Само анализе, процедуре су трајале годину дана и када је утврђено да је погодан донор урађена је операција.
Тада су Милици рекли да након трансплантације по статистици живеће још пет година, међутим њена позитивна енергија, личност и љубав ближњих победила је статистику и Милица живи 24 године с новим бубрегом.
Јесте, та прва едукација коју смо имали на тему шта да очекујемо од будућег живота, била је прогноза да ће нам живот бити продужен за пет година. Ја сам радила, ту је породица и они су ми давали снагу за живот и нисам свакодневно размишљала о својој болести. Нормално сам ишла на контроле, пила терапију и живела. А сада су резултати за нијансу лошији у односу на ранији период, али ја имам и 55. година, каже Милица и додаје да није опререћена својом болешћу.
На жалост, око 5.000 људи у Србији који иду на дијализу немају срећу као Милица да одмах пронађу донора. Због тога је и Милица на блогу dijaliza.worldpress.com написала своју причу. Од дана када су лекари установили хроничну упалу бубрега, па све до савета о исхрани и другим битним стварима.
Њена мајка Габријела објашњава да ће свако све урадити за своје дете, тако и она.
Ја сам одмах одлучила да дам бубрег ћерки. Сад бих вероватно повадила све органе и дала их да некоме спасим живот уколико могу. Мислим да би требало више да говоримо о донорстви и да не чекамо увек да добијемо орган од умирућег, рекла је мајка Габријела Тот Кираљ.
Милица је од недавно инвалидски пензионер, игра се с унуцима. Секретарка је Удружења бубрежних инвалида у Суботици.
