Мада није имала свог порода, сви су је звали Мама Зузана, од прве самосталне изложбе у Дубровнику, преко Париза, Беча, Женеве, Дизелдорфа, Брисела, Њојорка, па све до Токија.
Потиче од Корењових, словачке породице сиромашног занатлије, а пет разреда школе завршила је у Ковачици, где се истицала сликарским талентом. За животну сапутницу одабрао ју је Адам Халуп 1942. и живели су од винограда и земљорадње. Прва слика, на зиду куће, настала је 1948. од фарби растворених у млеку. Као чланица месног Удружења жена, педесетих година везом је украшавала мараме и кошуље, радила гоблене и у рукотворинама била на гласу као најбоља јер је на традиционалне орнаменте додавала сопствене.
– Чим је продала гоблен за 5.000 динара, купила је уљане боје да би сликала на платну – подсећа директорка Галерије наивне ументости Ана Жолнај Барца. – Прва слика из 1964. била је „Млаћење конопље“, а метеорски успон уследио је после прве самосталне изложбе у Дубровнику, где су одушевљени странци купили све радове. У браку није имала деце, али су јој она била главни мотив израза и слови за сликарку дечје душе. Чак и одрасли су имали округла дечја румена лица с великим плавим очима. Мушкарци се разликују по брковима, а жене су обавезно повезане марамом. Крајем шездесетих, њени радови су изузетно запажени у Француској и Немачкој, писали су о њој реномирани часописи и тад је објављена бојанка с мотивима њених слика.
Убрзо, захваљујући изложбама по светским метрополама, постала је једна од најпознатијих планетарних сликара наиве. Њу је 1973. посетио Франсоа Митеран и тад почиње да сарађује с УНИЦЕФ-ом, који је разгледнице с њеним сликама штампао у вишемилионским тиражима. УНЕСКО јој је организовао осам изложби у највећим светским метрополама. Ниједна галерија наиве на свим континентима није комплетна ако нема слику Мама Зузане. На изложби у Токију свих 80 њених слика продато је за рекордна два и по минута! Купци нису питали за цену.
Остварењима Халупове и других сликара из Ковачице, дивиле су се многе светски славне личности: фудбалер Пеле, Урсула Андрес, Ален Делон, краљ Хуан Карлос, Мик Yегер... Добитница је бројних признања, међу којима и Ћирила и Методија за животно дело, највеће признање које Матица Словачка додељује успешним земљацима.
– Из њеног богатог опуса Галерија има 31 уља. Она је те слике сваке године током свог чланства даривала Галерији током манифестације „Ковачички октобар“ па имамо велико богатство и те слике нису на продају, него се излажу, пре свега у Галерији или на репрезентативним изложбама у свету, заједно са сликама родоначелника ковачичке наиве. Пошто Галерија не може ођедном да изложи све њене слике, поставка се мења сваког месеца за посетиоце, којих је годишње око 20.000 – истиче Ана Жолнај Барца, напомињући да се поставке допуњују и остварењима Халупове из приватних и галеријских збирки.
Међу посетиоцима Ковачице доста је туриста из иностранства, који крузерима долазе у Београд па скокну до престонице наиве. Они су углавном упознати са стваралаштвом Халупове и одушевљени једноставношћу њеног стваралачког израза и широким колоритом боја. Поводом 95. годишњице од рођења Халупове, Галерија ће током године представити нову бојанку с мотивима њених слика.
– То смо радили и 2001. и показало се веома интересантним јер је током године много посета школских екскурзија, за које смо организовали радионице за децу на тему стваралаштва Халупове, што ћемо радити и овог лета – каже Ана Жолнај Барца.
Слике мањег формата Халупове има ковачичка приватна галерија „Урамљене успомене“ Јана Чеха, али не и оне из њене репрезентативне поставке. Код колекционара је цена, зависно од формата, тематике и времена настанка, од 300 до 3.000 евра. У јеку њене велике популарности, у хуманитарне сврхе продаване су за прилично велике суме, чак и на авионским линијама Париз–Њујорк, Париз – Рио де Жанеиро и другим. Но, била је позната по хуманости и све паре које заради од сликања, давала је за опремање школе, обданишта, болнице, сиротишта... Новац није слала по менаyерима, већ је тамо где треба помоћи ишла лично. Слике је поклањала у добротворне сврхе УНИЦЕФ-у и Црвеном крсту... Колико је насликала, нико прецизно не зна јер је, народски речено, своја дела давала и капом и шаком, али и скупо продавала. Евиденцију о учинку није водила ни она, а ни менаџери.
Милорад Митровић
