Цело некада велико имање са стражарском кућицом поред улаза - потпуно је напуштено. Пар метара даље табла са натписом „Товаришево” и још једна на којој пише на српском и енглеском: „Добродошли у Товаришево, село добрих домаћина!”
Настављамо даље и стижемо до мале, у наранyасто обојене богомоље у којој се налази Црква Божија за коју сам први пут чуо од Наде, другарице из Средње економске школе у Бачкој Паланци која је била из Товаришева и њени родитељи били су чланови те заједнице. У то време причало се како верници ове заједнице једном годишње имају обред који се зове „Мила ноћ” у којем сви пунолетни чланови добровољно ступају у интимне односе једни са другима.
Седиште „Цркве божије” у Србији налази се у Београду док је у Војводини највише верника у Сремској Митровици а на територији целе земље налази се 20 богомоља ове заједнице. У Југославији се појавила између два рата. Црква Божија основана је 1886. у Кливленду, у држави Тенеси, у САД. Настала је реформом Баптистичке цркве, те је отуда
учење ових двеју организација слично. Интересантно је да припадник Цркве Божије верује да је после свог крштења и одређеног молитвеног периода способан да лечи, истерује ђаволе, чини чуда и слично. Карактеристично је да се причест обавља уз службу „ногоопрања”, па их каткад зову „ногоопрани”. Седиште Цркве Божије за Европу је у Оберслуму, у близини Штутгарта, у Немачкој. Црква се самофинансира и то тако што је сваки члан дужан да десетину својих прихода да као прилог цркви.
Настављамо даље - у центру села затичемо велики број споменика и табли као готово нигде у Војводини. „Јунацима отаyбине - солунским добровољцима из Товаришева” пише на врху табле са 56 имена староседелаца овог села. Таблу је 2014. открио песник Матија Бећковић. Одмах поред, из гомиле камења израња скулптура српског добровољца са шајкачом, испред ње је табла на којој пише да је споменик саградио Милић Славко и посветио га „Добровољцима ослободилачких ратова 1912-1918). Ту је и биста Гаврила Принципа коју је 2014. на 100 годишњицу почетка Великог рата открио Емир Кустурица.
Прва веза Товаришева и Гаврила Принципа иде преко Јована Протића, мештана овог села који је био парох у Сарајеву и члан Младе Босне. Дружио се интензивно са Алексом Шантићем који му је посветио и једну песму - „Путник на одмору”. Иначе, историјски извори казују да је Гаврило Принцип провео последњу ноћ пред атентат на Франца Фердинанда баш у кући Јована и његове сестре Зорке која је била учитељица у Сарајеву. Друга веза Товаришева и Принципа су колонисти који су 1946. дошли у ово село управо из Ливањско-граховског поља одакле је био Гаврило.
Из породице Протић долази и један од учесника Велике народне скупштине која је 25. новембра 1918. изгласала присаједињење Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији. Реч је о Станку Протићу, оцу пилота Милете Протића.
Поред њега на Великој народној скупштини Товаришево су представљали још и Стеван Јованов, Даша Шијачић, Веља Милић и Немац Франц Килбертус.
Током ратова на простору бивше Југославије у Товаришево се доселило неколико десетина породица из Босне и Хрватске.
За борбама у Западном Срему 1991, гине војник ЈНА из Товаришева Миодраг Мија Петровић по коме је касније названа једна улица. Поред табле са његовим именом налази се и табла која каже да је „ту кућу саградио и у њој живео српски народни трибун Озрен Бингулац (1904-1984), управитељ школе, учитељ и оперски певач”.
„Соко 522” у сећање на храброг пилота Протића
Из времена када сам свакодневно ишао аутобусом из Бача у средњу школу у Бачку Паланку и пролазио кроз Товаришево - упамтио сам авион „Соко 522” који се налази у центру села а ту је у спомен на славног мештанина овог села Милету Протића, војног пилота, мајора НОВЈ и командира Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ.
Милета Протић је рођен 1913. у имућној сељачкој породици, а његови родитељи су, поред њега, имали још четворо деце. Основну школу је завршио у родном Товаришеву 1923. а затим четири разреда Грађанске школе у Бачкој Паланци.
После завршетка школовања у Гимназији у Сомбору у јесен 1931. Милета Протић уписује Војно-поморску академију у Дубровнику коју завршава 1934. Након првих година проведених на бродовима Протић је 1939. похађао и завршио наставу у Пилотској школи и постао пилот на војном хидроплану. Пред рат је добио чин поручник фрегате и постао хидроплански пилот.
У време бурних мартовских и априлских дана 1941. Милета Протић се налазио у Ваздухопловној поморској бази Дивуље. Одлучан да настави рат, Милета се са групом официра и војника пробија ка ратној бази у Боки которској. У Ораховац, у Боки которској, стижу седам дана касније, 15. априла а затим до Крфа и даље у Абукирски залив у Египту 22. априла 1941. Била је то једина војна јединица бивше југословенске војске која је организовано прешла на страну савезника, са циљем да настави борбу. 21. маја 1944. положио је „заклетву маршалу Титу и југословенским народима и тај датум се у СФРЈ славио као Дан РВ и ПВО.
На свој последњи борбени задатак, шездесет и шести, Милета Протић је полетео 19. децембра 1944. (аеродром Кан, у Италији), а погинуо бомбардујући колону тенкова код места Жепче, у централној Босни. Сахрањен је у родном Товаришеву. Посмртно је одликован Орденом партизанске звезде првог реда 1957, а Основна школа у Товаришеву као и локални КУД носе његово име.
Ту је и споменик са мозаиком Јустина Ћелијског испод којег пише: „Отац Србије, бесмртни вожд Карађорђе посети ово бачко село Товаришево и своје поузданике и јатаке, браћу Протиће Илију и Мићу 1816. Чувари праха оца Србије, 2016”.
У центру села налазе се и путокази који говоре о удаљености одређених села и градова широм света: Цариград , Скопље, Нови Сад, Ниш, Прилеп, Херцег Нови, Суботица, Книн, Бања Лука, Петроград (мисли се за Зрењанин, пошто пише да је 104 километра удаљен); Смиљан, Лужица, Славеносербск, Параге, Ливањско Поље, Бођани, Сомбор, Бијело Брдо, Сент Андреја, Чикаго, Призрен, Београд, Хиландар, Крушевац, Вуковар и Андрићград.
Муралом на бочној фасади једне зграде у центру становници Товаришева на посебан начин одужили су се мештанину Јовану Ранисављеву. Мурал је осликао Милан Милосављевић
Јовица (Јован) Ранисављев, рођен је 1977. у Бачкој Паланци. Основну школу завршава у Товаришеву, Средњу економску у родној Бачкој Паланци, после које уписује студије економије у Суботици. После одслуженог војног рока 2004. године, враћа се у вољено Товаришево и машта о уређеном селу у које би млади желели да се врате. То га је мотивисало да са члановима Месне заједнице, пријатељима и кумовима организује учестале „радне акције за лепше и боље Товаришево”. Од малих ногу се врло интересује за историју и геополитику те са деда Миланом (омиљеним ликом из детињства) проводи време запиткујући и слушајући о прошлим временима.
Јован је 2014. иницирао постављање споменика Гаврилу Принципу у центру Товаришева као и изградњу дечијих игралишта, уређење паркова и реконструкцију авиона Милете Протића. Са групом ентузијаста ради на даљем уређењу села, те се постављају клупе и жардињере као и фонтана са мозаиком светог Јустина Ћелијског. Такође, захваљујући Јовану оспособљава се теретана и уређује зграда месне заједнице. Јован је био власник пољопривредне апотеке, али у паузама је био ангажован око радова на уређењу села и писања (био је сарадник за неколико новинских агенција). Био је омиљен у друштву што сведочи и број од 36 кумова које је имао. Јован је преминуо 2021. а суграђани су се опростили са њим речима:“ Збогом најбољи пријатељу, брате, куме, сине, рођаче…Збогом најбоља неискварена, наивна дечија душо… Нека ти Бог подари рајско насеље.“
Поред авиона у центру града налази се стаза на којој се на сваких пар метара налазе белом фаробом исписани бројеви „51, 52, 53, 54...”. Дечак који је ту пролазио открива нам да је реч о нумерисаним локацијама за котлиће који се ту „потпаљују” једном годишње током такмичења у прављењу паприкаша.
Овде, као и у већини села у Војводини постоји Добровољно ватрогасно друштво, Шах клуб, Ловачко друштво, Коњички клуб „Долинац”, активно је и Риболовачко удружење, а локални ФК „Војводина“ прославиће за две године 100. рођендан.
Товаришево је међу првима у Војводини имало генерални урбанистички план − и то још у 18. веку! Међу првима је имало и циглану, и кудељару, и електричну централу, и здравствену станицу и − библиотеку.
До шездесетих година прошлог века велики број мештана је живео на салашима у околини Товаришева али се тада услед урбанизације и промене начина живота готови сви они пресељавају у само село.
Наставак приче о овом живописном бачком селу - за 7 дана дана на истом месту.
Роберт Чобан
