Још као дечак истицао се креативношћу и жељом да своје идеје и размишљања преточи у ликовна дела, било да је реч о цртежима, сликама или скулптурама. Борећи се с дијабетесом, био је прикраћен да се такмичи са осталим дечацима у разним спортским дисциплинама, па је ликовна уметност била његово бојно поље.
Побеђивао је на бројним конкурсима, леп успех постигао је у Санкт Петербургу. Њему и његовом наставнику Стеви Диклићу својевремено је омогућено да учествују на великој међународној изложби на којој су излагали бројни реномирани уметници. Александар Мирков је тада био једино дете које је излагало равноправно с одраслима.
Бројни посетиоци изложбе у Тителу могли су да се увере у Ацин несумњиви таленат, али је још видљиво тражење сопственог стила ликовног израза, што је сасвим разумљиво за његове године. Недостатак уметничког образовања Александар надокнађује радозналошћу и самообразовањем. Млади уметник се труди да живи од свог рада и нада се неком сталном запослењу. Тренутно је на одређено време запослен у Удружењу дијабетечара.
Текст и фото: С. Диклић
