Изградња храма трајала је нешто више од три године од почетка његове изградње. Тачније, темељи храма ударени су 2017. године, али изградња је почела 28. маја 2018. године.
И тада је градњу благословио владика банатски Никанор.
Храм који се изузетно лепо уклопио у амбијент сеоског парка, једнобродна је базилика која има описан и уписан крст што је посебно видљиво када се погледа одозго. Идеја за градњу храма и место где се подиже потекла је од Београђанина Хаџи Драгана Јовановића, рођеног у Книћанину. Он је на празан плац у парку донео крст из Јерусалима и предложио мештанима да ту буде изграђена црква, што су они одушевљено прихватили и тако је све почело. Данас се тај крст налази под сводом храма.
Подизање цркве помогли су Град Зрењанин, покрајинске и републичке институције, али и сами мештани чије донације нису биле велике, али су дате од срца. Донатори су били верници СПЦ из свих крајева Србије, али и верници других конфесија као што су римокатоличка и муслиманска. Посебно ваља истаћи да су изградњу храма помогли и држављани Немачке, Аустрије и Хрватске одушевљени његовом лепотом и брзином којом је изграђен.
Бројни верници који су присуствовали свечаном чину упутили су нас на архијерејског намесника -пароха Петра Шљокића, за којег рекоше да је највише заслужан за остварење овог подухвата. Он је скромно поделио своју заслугу са владиком Никанором и изрекао задовољство присуством великог броја верника, јер је то круна духовности. Приметили смо лепе дуборезе у цркви, па нам је отац Петар потврдио да је дуборезе радио „Атеље Марунић” из Земуна, а Горан Дамјановић је био иконописац.
- За живопис који се разликује од фрескосликарства по томе што се боје наносе на зид, а не спајају се са малтером као код израде фрески, потребно је време да зид сазри, како би слика остала што дуже. Када за то дође време, даће Бог, наћи ће се и средства- појасно је Петар Шљокић.
Као вероучитељ у Основној школи у Книћанину, помало је незадовољан јер број ђака који изучавају веронаук опада. Коме ће, каже, овај храм остати ако не младим генерацијама. Полаже наду у родитеље који би децу требали да усмере на веру Божју.
Стево Диклић
