Имена су постављена на споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу, који је срушен за време Другог светског рата, а обновљен је 2002. године.
Свечаност обележавања 103. годишњице пробоја Солунског фронта и 100 година од насељавања колониста после првог светског рата на подручје Банатског Аранђелова, започета је химном Србије „Боже правде“ у извођењу Женске певачке групе из Новог Кнежевца. Заменик председника новокнежевачке општине Дејан Јанчић је истакао да су се на спомен- плочи заједно нашла имена добровољаца колониста и мештана Банатског Аранђелова, баш као што су заједно ти храбри људи, тамо далеко, поносно клицали „Живела Србија” у беспоштедној борби за слободу Србије и српског народа.
- Наша је обавеза да им се на овај скроман начин одужимо и овом спомен -плочом обавежемо будуће генерације на трајно памћење наше светле историје, да се са пијететом сећамо српских добровољаца који су се борили у Првом светском рату - рекао је Јанчић.
Василије Мајсторовић, син солунског добровољца Митра Мајсторовића, навео је да је из Баната било скоро 2.000 добровољаца у Првом светском рату, са подручја новокнежевачке општине 90, а из Банатског Аранђелова 13. Мајсторовић је подсетио на имена добровољаца из Банатског Аранђелова и околности под којима су ишли да се боре за ослобођење Србије.
- Мало је речи којим се може описати јунаштво и патриотизам наших људи који су свој живот стављали на располагање својој земљи Србији. Због тога млади из пијетета према нашим прецима имају обавезу да негују сећање на родољубље које су они показали ступањем у добровољачке јединице српске војске - поручио је Мајсторовић.
Генерални секретар Матице српске, историчар и књижевник др Милан Мицић, који је и потомак добровољца насељеног у Банату, истакавши да су спомен-плоча и споменик краљу Александру Провм Ујединитељу у Банатском Аранђелову, споменик српском јединству и споменик људима из свих српских крајева који су се заједнички борили, да се правдом историје нађу на заједничкој плочи.
- Овде су добровљци колонисти и добровољци мештани и ово је први споменик у српском народу овакве врсте, споменик на коме су заједно, као што су заједно били у једној истој, великој борби - нагласио је Мицић.
Он је изразио очекивања да ће ускоро таква спомен -обележја добровољцима и колонистима бити подигнута у Српском Крстуру, Ђали и Новом Кнежевцу, подсетивши да је пре месец дана плоча са именима солунских бораца и колониста откривена у оближњем Подлокању.
– Ти људи су били заборављени, на рубу памћења и ми морамо да одамо признање њиховим животима, јер рат нису само генерали и војводе, који командују јурише, рат су ови обични, мали људи који су решили да промене униформу и државу, знајући какву цену плаћају за то. То су били људи који су се борили за Србију, отаџбину коју пре тога нису видели. Борили су се за Србију у тренутку када је била окупирана, нису се прикључивали победницима, јер се тада није знао исход рата. Када се рат завршио нашли су се овде и суочили се са лошом земљом, тешким условима колонизације, масовним обољевањима и умирањима, што је произилазило из тешких услова живота, настављајући започету борбу на Добруџи, Кајмакчалану и Солунском фронту - указао је др Милан Мицић.
У културно-уметничком делу програма, поред Женске певачке групе из Новог Кнежевца, наступиле су Магдалена Туро, ученица ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Банатског Аранђелова и студенткиња на мастер студијама Академије уметности у Новом Саду Зорана Момић.
Текст и фото: М. Митровић
