Покретни мамограф ће под слоганом „Бори се као жена” обићи места која су најудаљенија од здравствених центара у којима се може обавити ово снимање, а жене ће имати прилику да овај преглед обаве у свом месту, бесплатно и без упута. Планирано је да се до краја године пројекат реализује у 11 општина у Војводини, и настави идуће године.
Покрајинска влада је покренула овај пројекат, полазећи од податка да у Србији свака дванаеста жена оболи од тумора дојке, што је најчешћи узрок превремене смрти жена код нас. Сваке године од ове болести умре 1600 жена, а региструје се око 4600 новооболелих. Рана дијагностика је изузетно значајна, јер је сваки тумор откривен на време - излечив. Најзначајнија метода у раном откривању тумора дојке је мамографија.
Циљ овог пројекта иза којег стоји Покрајински секретаријат за здравство јесте да се женама у сеоским срединама снимање покретним мамографом омогући бесплатно, без упута, без заказивања и без здравствене књижице.
Снимање дојки покретним мамографом у Вишњићеву и Адашевцима ће обављати стручни тим Клиничког центра Војводине. Мамограф ће се налазити испред амбуланте, а жене старије од 45 година имају право на овај значајан дијагостички преглед, али и обавезу према свом здрављу да искористе ову прилику.
Покретни мамограф је у комбију, који има две просторије. У једној је апарат и ту улазе жене које се снимају, а у другој просторији је техничар који снима. Сваки пут ће комби бити паркиран испред амбуланте локалног дома здравља, где ће жене које су се пријавиле за мамографију попуњавати упитник и потписивати сагласност. Снимци се интернетом шаљу у Центар за радиологију Клиничког центра Војводине, где тим од троје радиолога чита сваки налаз. У случају потребе жене ће бити позване на допунску дијагностику у року од 48 сати, а уредни налази се уручују изабраним лекарима у домовима здравља. Уколико промена треба да се додатно испита, жене се позивају у Клинички центар Војводине, где се по потреби ради и биопсија, као и пх налаз. Уколико треба, прави се „калуп”, што је узето ткиво које се испитује на рецепторе, и носи се у Институт за онкологију Војводине у Сремској Каменици.
Пре доласка покретног мамографа у сваком селу ће бити одржано предавање, како би се женама објаснио значај овог снимања. Таква предавања су одржана у Вишњићеву и Адашевцима и за снимање се одмах пријавило 126 жена.
У Војводини има око 289 000 жена које би по годинама требало да ураде мамографију, а прегледа се седам-осам одсто. Организовани скрининг се ради само у осам установа у Војводини које позивају жене на прегледе и то у Новом Саду, Сремској Митровици, Сомбору, Суботици, Зрењанину, Сенти, Панчеву и Руми, а Врбас, Вршац и Кикинда нису у Националном скринингу. У осталим војвођанским здравственим установама ради се снимање по потреби и упуту лекара.
Од укупног броја жена које су урадиле мамографију, свега њих 30 одсто су са села, а и то у случајевима када посумњају на нешто или напипају промену. У шидској општини нема мамографа и за две године се из ове општине јавило само 200 жена на преглед у Општу болницу у Сремској Митровици.
Од 45 општина у Војводини, 15 општина нема мамограф, а четири општине имају овај апарат, али немају радиолога. У десетак општина имају само једног радиолога који ради и ултразвучна и рендген снимања, те не стиже да ради и мамографије, или може да уради једну до две дневно.
Љ. П.
