Мада су склони да на свој властити град гледају кроз изузетно критичке наочаре, перципирајући га далеко лошијим него што то стварно јесте, најновија истраживања јавног мњења говоре да су и сами Сомборци свесни тога да живе у средини која се ипак може похвалити комуналном чистоћом, без обзира што има пуно простора за позитивне помаке.
Недавно истраживање Националне алијансе за локални
економски развој (НАЛЕД) показало је да је чак 82 одсто испитаника у Сомбору задовољно начином прикупљања и одношења отпада. Ово истраживање које је обухватило неколико српских локалних самоуправа је показало да је према ставовима становника Крагујевца, Ниша, Сомбора и Варварина, који су били укључени у пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” више од 60 одсто грађана задовољно радом служби градске чистоће у својим срединама, а да најбоље мишљење влада у Сомбору у којем, за разлику од Ниша где позитивно мишљење о раду својих комуналаца има тек
половина испитаника, чак 82 одсто питаних у Сомбору позитивно оцењује ове услуге.
То је резултат истраживања у локалним самоуправама које су добиле више од 600 нових контејнера за одлагање флаша и других паковања од стакла. Половина тих контејнера, који су одмах по постављању добила назив „звона“, додељена је Нишу, Сомбору је припало 150, док су остали постављени у Крагујевцу (120) и Варварину (30). Према наводима из извештаја НАЛЕД и немачке развојне агенције ГИЗ, који су осмислили и провели овај пилот пројекат у „звона” је одложено око 600 тона стакленог отпада за годину дана, а рекордна количина од 252 тоне, у периоду мај 2021 - мај 2022. прикупљена је управо на територији Сомбора, иако су овдашњи становници имали двоструко мање контејнера за прикупљање стаклене амбалаже од Нишлија. Оно што посебно охрабрује је податак да је годину раније, на исти број „звона“ на сомборским улицама прикупљено нешто преко 165 тона стакленог отпада, па се може рећи да се развија свест о потреби сепарације отпада и његове рециклаже.
Презентујући резултате ове акције и њен ођек у јавности Санела Мандић Вељковски, пројектна менаyерка у ГИЗ-у је нагласила да након пластике, стакло представља врсту амбалаже која се најчешће разврстава у домаћинствима, као и да потом следе папир и картонска паковања, лименке и употребљена тетрапак амбалажа, те да је захваљујући набавци контејнера за стакло, у ове четири јединице локалне самоуправе прикупљено чак 60 одсто више стаклене амбалаже него 2019., чему су понајвише допринели управо Сомборци.
Она је изнела и став да би за успостављање ефикасног система рециклаже стакла у целој Србији било неопходно поново покренути погоне фабрике за прераду стакла у нашој земљи који су престали са радом, те наставити са развијањем примарне селекције на нивоу домаћинстава и општина која је тек у зачетку. Како каже, од скоро три милиона тона комуналног отпада годишње, у Србији се рециклира свега 15 одсто, што је вишеструко мање у поређењу са просеком од 60 одсто у Европској унији.
Регионални центар у Ранчеву
Недавно је Сомбор, у складу са државном стратегијом, формирао ново јавно комунално предузеће „Регионални центар за управљање отпадом Ранчево“. Последње доступне информације говоре да је Европска банка за обнову и развој, као финансијер овог пројекта вредног 34 милиона евра, ангажовала консултанта чији је задатак да припреми документацију за јавну набавку за извођача радова, која би ускоро требало да буде обелодањена, како би са радовима могло да се отпочне у току априла или маја. Овај регионални центар, у оквиру прве фазе развоја сличних, био би један од укупно четири, пошто се планира изградња центара и у Ваљеву, Ужицу и Новој Вароши.
- Ако говоримо искључиво о стакленој амбалажи, ЕУ је као циљ поставила да се до 2030. рециклира 75 одсто стакла, а у Србији се рециклира око 46 одсто што је у складу са националним циљевима. У Србији, цене услуга одношења смећа још су на минималном нивоу - око пет евра, што је четири пута мање него у Словенији и готово десет пута мање од онога што плаћају грађани Аустрије - рекла је Санела Мандић Вељковски. Пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” покренула је Немачка развојна сарадња коју спроводи ГИЗ, заједно са оператерима амбалажног отпада – компанијама Секопак, Пакомак и Екопак. Поред пројекта који је НАЛЕД имплементирао у Србији, он је је покренут и у Босни и Херцеговини и Северној Македонији.
М. Миљеновић
