У Средњем Банату чобани с детекторима за метал нису масовна појава

ЗРЕЊАНИН: Археолог – конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин Дејан Жигић каже да никада приликом надзора над археолошким локалитетима није затекао некога ко неовлашћено ископава археолошки материјал.
1
Фото: Youtube Printscreen

Додаје, међутим, да је на терену видео трагове да је нешто копано и извучено из земље.

Подсетимо, припадници Министарства унутрашњих послова у Шиду су крајем прошле године поднели кривичну пријаву надлежном тужилаштву против четрдесетосмогодишњег мушкарца, због сумње да је починио кривично дело неовлашћено извођење археолошких радова. Приликом претреса његове куће, полиција је пронашла и одузела 25 новчића, 14 фибула и 21 различит предмет од камена, метала и керамике за које се сумња да потичу из античког периода.

-Дивљих копача има и на нашој територији, али ипак много мање него што је то случај у другим крајевима Србије. По закону, да би се неко санкционисао, мора бити затечен на лицу места, или се код њега мора открити археолошки материјал. Али, знамо и из медија, али и из искуства, да су у питању јако добро организоване групе људи, да се све добро планира, да се углавном копа ноћу и да је готово немогуће на делу ухватити дивљег копача. Можда је лакше кад дође до покушаја трговања археолошким материјалом - напомиње Жигић.

Фото: Дејан Жигић

Метал детектор, који се користи у проналажењу вредног археолошког материјала, није скуп, кошта до 200 евра и људи га лако набављају. И онда је довољно да, како каже Жигић, метал детектор дају чобану који иде за овцама и успут препипава терен.

-Знамо да су пољопривредници, кад ору своје њиве које се налазе у близини археолошких локалитета, као што је на пример Арача, проналазили археолошки материјал. Но, оно што нађу не пријаве. Шта после са тим материјалом раде, не знам, али понављам, да би се неко санкционисао мора бити ухваћен да копа - каже Жигић.


Савесни и други инвеститори

Већи проблем за археологе у институцијама представљају инвеститори, односно они који нешто копају или изводе обимније земљане радове. По закону, свако ко приликом радова пронађе археолошки материјал, дужан је да о о томе обавести Завод. То се у пракси и дешава и не дешава.

-Као врло одговорну компанију увек наводим НИС, који, на пример, у Елемиру и околини има много бушотина, а Елемир је место богато археолошким материјалом, поготово у близини два археолошка локалитета, Бабатово и Мађарске колибе. Чим нешто открију, зову ме из НИС-а и оно што пронађемо остане сачувано. Има и другачијих примера. На пример, на местима где се копа песак, а та се места налазе у близини археолошких локалитета. У већини случајева нас не обавештавају, иако је то законска обавеза - наглашава Дејан Жигић.


Нови Закон о непокретним културним добрима има квалитетних новина у односу на постојећи. Казне за дивље копаче су драстично увећане, метал детекторе ће моћи да користе само овлашћене институције, а уведен је и појам археолошког резервата.

-У елаборату који је урадио зрењанински Завод пописани су сви локалитети на територији средњег Баната. Археолошки резерват је по новом закону место на ком нису рађена истраживања, а претпоставља се да постоји велика вероватноћа да има арехолошког материјала. То ће бити обележено и остављено будућим генерацијама - истиче Жигић.

Ж. Балабан

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести