Стална поставка Природњачког одељења се углавном базирала на зоолошким и делом геопалеонтолошким предметима, обухватајући диорамски приказ живог света Баната, поставке фосилних остатака, вилинских коњица и птица Војводине.
Од ове године проширена је и на ботанички сегмент, реализацијом пројекта који је подржало Министарство културе и информисања. Ауторка пројекта је виша кустоскиња - биолошкиња зрењанинског музеја Наташа Кнежевић, док је поставку адаптирала музејска техничка служба у сарадњи са радником музеја у пензији Мирком Шебулом.
Природњачко одељење у свом фонду поседује богату колекцију хербарских примерака, као и семенар, који је публика до сада имала прилику да види само у оквиру повремених изложби.
„Основни циљ пројекта био је проширење сталне поставке Природњачког одељења, како би константно био изложен већи део природног и културног наслеђа са подручја средњег Баната. Реализација пројекта омогућила је презентацију и унапређење доступности музејских садржаја“, кажу у Народном музеју Зрењанин.
Нова поставка је на другом спрату, у оквиру природњачког изложбеног простора. Представљено је лековито биље из ботаничке збирке, које је код нас готово у свакодневној употреби, попут камилице, мајчине душице, хајдучке траве и слично, а сакупљено је на подручју средњег Баната.
„Ове биљке су интересантне јер су у народу већ вековима нашле примену у народној медицини. Користе се за превенцију или лечење болести и очување здравља људи. Данас се користи преко 10.000 врста биљака и посвећује им се велика пажња, управо у циљу проналажења бољих и квалитетнијих лекова, који би по организам човека били што је мање штетни“, кажу у зрењанинском музеју.
Ж. Б.
